Politika proširenja

Evropska politika susedstva (EPSU) stvorena je 2004. godine kako bi se izbeglo stvaranje podela između proširene EU i njenih suseda. Cilj EPSU-a je da ojača prosperitet, stabilnost i sigurnost svih strana što doprinosi i ostvarivanju strateških ciljeva postavljenih u Evropskoj bezbednosnoj strategiji iz decembra 2003. godine.

Evropska politika susedstva (EPSU) prvi je put predstavljena u komunikaciji Evropske komisije o Široj Evropi [197 KB] Deutsch (de)(fr) iz marta 2003. godine, nakon koje je usledio detaljniji strateški dokument o Evropskoj politici susedstva [289 KB] Deutsch (de)(fr), objavljen u maju 2004. U dokumentu se konkretno objašnjava predlog Evropske unije o uspostavljanju uže saradnje sa susednim zemljama. U sklopu Izveštaja o primeni iz decembra 2006. i decembra 2007. godine, Komisija je takođe dala i predloge o načinu daljeg jačanja te politike.

Evropska unija susedima nudi privilegovani odnos temeljen na obostranoj predanosti zajedničkim vrednostima (demokratija i ljudska prava, pravna država, dobro upravljanje, načela tržišne ekonomije i održivi razvoj). EPSU ide dalje od trenutno postojećih odnosa EU i njenih susednih država i nudi im dublji politički odnos i ekonomsku integraciju. Nivo do kojeg će se odnosi unutar te politike razviti s pojedinim državama zavisiće od mere do koje one budu predane spomenutim vrednostima. EPSU ostaje odvojen od procesa proširenja, iako ne prejudicira kako će se odnos evropskih suseda s EU razvijati u budućnosti, u skladu s odredbama Sporazuma.

Evropska politika susedstva primenjuje se na zemlje koje imaju direktnu kopnenu ili morsku granicu s EU: Alžir, Armeniju, Azerbejdžan, Belorusiju, Egipat, Gruziju, Izrael, Jordan, Liban, Libiju, Moldaviju, Maroko, okupirana palestinska područja, Siriju, Tunis i Ukrajinu. Iako je i Rusija sused EU, odnosi s tom zemljom se razvijaju kroz Strateško partnerstvo.