Završena druga faza projekta vrijednog 11 miliona eura: 32 javna objekta u Sarajevu troše i do 50% manje energije

Drugi ciklus projekta „Energijska efikasnost u javnim objektima Kantona Sarajevo“ uspješno je završen, čime je unaprijeđena energetska efikasnost u 32 javna objekta, uključujući škole, vrtiće, studentske domove i zdravstvene ustanove širom Kantona.

Riječ je o jednom od najkonkretnijih razvojnih projekata u Kantonu Sarajevo, koji direktno utiče na kvalitet života građana od ugodnijih učionica i vrtića, do manjih troškova grijanja i smanjenog zagađenja zraka. Projekat se realizira u saradnji s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Evropskom unijom i Vladom Austrije, uz ukupnu vrijednost od 11 miliona eura, uključujući bespovratna sredstva Evropske unije od 2 miliona eura i kredit EBRD-a od 8 miliona eura, dok Austrija finansira tehničku pomoć.

Radovi su obuhvatili toplotnu izolaciju fasada i krovova, zamjenu stolarije, modernizaciju sistema grijanja te ugradnju LED rasvjete. Očekivani efekti su višestruki: smanjenje potrošnje energije i emisija CO₂ i do 50 posto, ali i dugoročne budžetske uštede te značajno bolji uslovi boravka za hiljade korisnika.

Povodom završetka druge faze projekta, u Evropskoj kući kulture i nacionalnih manjina otvorena je izložba fotografija koja dokumentuje transformaciju objekata. Izložba će od sutra (26. marta) biti dostupna i građanima ispred Akademije likovnih umjetnosti u Sarajevu, gdje će biti postavljena do 25. aprila.

Magdalena Mueller-Uri, šefica Odjela za saradnju u Delegaciji Evropske unije u BiH, naglasila je kontinuiranu podršku EU povećanju energetske efikasnosti u BiH, s ciljem podrške zelenoj tranziciji, unapređenja uslova u javnim i privatnim objektima, kao i smanjenja troškova za poreske obveznike i domaćinstva. “Uz grant Evropske unije od 2 miliona eura, ovaj projekat već donosi konkretne rezultate u školama, bolnicama i vrtićima u Kantonu Sarajevo. Energetska efikasnost poboljšava kvalitet života građana, štedi novac i doprinosi čistijoj i zelenijoj budućnosti. Evropska unija pruža značajnu podršku energetskoj tranziciji širom Bosne i Hercegovine, uključujući kroz Reformsku agendu Plana rasta, koja nudi jasne mogućnosti za održivu tranziciju i usklađivanje sa standardima EU”, izjavila je Mueller-Uri. 

Direktorica EBRD-a za Bosnu i Hercegovinu, Stela Melnic, istakla je značaj projekta za održivi razvoj: „Energetska efikasnost se možda ne vidi uvijek na prvi pogled, ali ovdje je jasno prepoznatljiva, u toplijim učionicama, nižim računima za energiju i zdravijem urbanom okruženju. EBRD se raduje nastavku i proširenju ove saradnje u Sarajevu i širom Bosne i Hercegovine“, kazala je Melnic.

Premijer Kantona Sarajevo Nihad Uk istakao je da projekat predstavlja jasan primjer kako javne politike trebaju izgledati u praksi: „Građani od javnih politika očekuju rezultate, a ovo je upravo to: bolji uslovi u učionicama i zdravstvenim ustanovama, niži troškovi i manje zagađenja. Pokazali smo da uz jasno planiranje i snažna partnerstva možemo istovremeno štedjeti javna sredstva i unaprijediti kvalitet života. Na tome ne stajemo. Nastavljamo širiti ovaj model i podizati standarde u svim javnim objektima u Kantonu Sarajevo“, poručio je premijer Uk.

Ministrica za odgoj i obrazovanje Kantona Sarajevo Naida Hota-Muminović ukazala je na konkretne efekte u obrazovnim ustanovama: „Rezultati projekata energijske efikasnosti već su vidljivi kroz račune za grijanje u školama i vrtićima. Sredstva koja su se ranije izdvajala za zagrijavanje objekata danas se usmjeravaju u unapređenje uslova rada i boravka. Ovo su generacijski projekti koji imaju i funkcionalnu i odgojnu vrijednost“, istakla je ministrica Hota-Muminović.

Projekat ima i snažnu okolišnu dimenziju, jer direktno doprinosi smanjenju emisija štetnih gasova, što je od posebnog značaja za Sarajevo koje se suočava s problemom zagađenja zraka. Time svaka realizirana mjera ima širi društveni efekat – koristi ne samo korisnicima objekata, nego svim građanima.

Do sada su mjere implementirane na 32 objekta, dok projekat predviđa ukupno do 40 javnih objekata. U toku su pripremne aktivnosti za preostala četiri objekta, uključujući i objekte od kulturno-historijskog značaja.

Autori fotografija izložbe su Jasmin Agović, Kenan Tahmiščić i Dženan Čengić.