Autorski tekst uoči posete Zapadnom Balkanu

Uvesti Zapadni Balkan u Evropsku Uniju: to je zadatak naše, a ne naredne političke generacije. Balkan je deo Evrope, i uvek je to bio: nijedna politička granica ne može da promeni ovu geografsku, istorijsku i kulturnu stvarnost. Narodi Balkana su evropski: oni zaslužuju iste prilike, istu zaštitu i prava kao i svi drugi građani ovog kontinenta. Evropska Unija neće biti kompletna sve dok ovaj region u srcu Evrope ne bude ujedinjen, kao deo naše zajednice.

Tokom protekle godine, zemlje „zapadnobalkanske šestorkeˮ i Evropska Unija približile su se jedna drugoj. Mnogi od naših zajedničkih uspeha bili su nezamislivi do samo par godina unazad.

Novembra prošle godine predsedavala sam prvom sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje između Evropske Unije i Kosova, i potpisala sporazum o pristupu Kosova programima EU kao što su Erasmus ili mehanizam civilne zaštite. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju otvara jednu novu eru u našim odnosima.

Dve decenije nakon poslednjih ratova, ovaj region je više stabilan i demokratski nego ikada pre.

Ipak, regionalna stabilnost i rast i dalje su krhka postignuća. Politički nesporazumi često su imali primat nad ostvarivanjem interesa građana. Obećanje boljih uslova za život nije uvek bilo praćeno stvarnim i primetnim napretkom. Složeno međunarodno okruženje - praćeno novim izazovima, sporim ekonomskim oporavkom i menjajućom globalnom ravnotežom moći, stavilo je dodatni pritisak na krhki region. Ponekad smo imali utisak da se ni sam mir ne može uzeti zdravo za gotovo.

Svi mi imamo isti interes da mir na Zapadnom Balkanu bude nepovratan, kao i društveni, ekonomski i demokratski napredak. Ako se to desi, napredak ka članstvu u Evropskoj Uniji takođe će biti nepovratan. To je od suštinskog značaja, koliko za Evropsku Uniju toliko i za građane i lidere Zapadnog Balkana.

Da bi doprinela ovim ciljevima, EU i njene države članice treba da sarađuju sa svim prestonicama u regionu. Zato ove nedelje posećujem ceo Zapadni Balkan, i sastaću se sa liderima i građanima u Podgorici, Sarajevu, Skoplju, Beogradu, Tirani i Prištini.

Želela sam ovo putovanje kako bih posetila svih šest gradova, i da to putovanje bude zaista „regionalno“. Svaka od zapadnobalkanske šestorke ima svoj identitet, svoje izazove i težnje. Ali je takođe jasno da saradnja, dijalog i pomirenje imaju pozitivan uticaj kako na svakodnevni život građana tako i na put ka članstvu u Evropskoj Uniji u celom regionu.

Nemoguće je prenaglasiti značaj dijaloga između Beograda i Prištine, koliko za regionalnu stabilnost toliko i za građane Srbije i građane Kosova.

Narednih dana posetiću univerzitete i saslušati šta o svojim strepnjama i nadama kaže balkanska omladina: njihova vizija je suštinska za oblikovanje sadašnjosti i budućnosti zemlje, oslobođenih predrasuda i animoziteta iz prošlosti. Sastaću se sa svim vladama i obratiću se nacionalnim parlamentima tamo gde još nisam imala priliku da to uradim: a parlament je centar svake demokratije, gde kreatori politika moraju da pokažu odgovornost i da odgovore na potrebe građana.

Jer naš zajednički posao je upravo o tome. Reforme u svakoj od zemalja važne su, ne zato što ih vlade ili Evropska unija žele, nego zato što one mogu napraviti značajnu razliku u životima toliko ljudi u ovom regionu.

Kosovo je pokazalo čvrstu posvećenost dijalogu za normalizaciju odnosa sa Srbijom, i treba da se zalaže za implementaciju postignutih sporazuma. Kosovo je takođe pokazalo impresivan napredak u procesu vizne liberalizacije – ovaj tempo treba da se nastavi kako bi se proces brzo završio.

Ubrzavanje ovih reformi je zadatak naše generacije. Ako želimo da ostvarimo vidljive i opipljive rezultate za naše građane, da poboljšamo kvalitet života ljudi, moramo da ojačamo našu saradnju danas, ne sutra. To je naša sopstvena odgovornost, širom Evrope, kako unutar Evropske unije tako i na Zapadnom Balkanu.

Federica Mogherini

Visoka predstavnica Unije za spoljnu politiku i bezbednost / Podpredsednica Komisije