Na godišnjem Ekonomskom i finansijskom dijalogu sa EU održanom danas, zemlje zapadnog Balkana i Turska saglasile su se da ubrzaju privredne i socijalne reforme kako bi ojačale makroekonomsku stabilnost i podstakle konkurentnost i inkluzivni rast.

Dana 23. maja 2017. godine, EU, zemlje zapadnog Balkana i Turska su zajednički usvojili zaključke koji obuhvataju i političke smernice za svaku zasebnu zemlju na osnovu njihovih Programa ekonomskih reformi.  Cilj dijaloga je da pomogne državama da poboljšaju svoju makroekonomsku stabilnost, upravljanje javnim finansijama, kao i da podstaknu konkurentnost i dugoročni rast u regionu.

„Danas se svih sedam država kandidata i potencijalnih kandidata za pristupanje EU obavezalo da ubrzaju privredne i socijalne reforme, sa sveukupnim ciljem podsticanja i jačanja konkurentnosti i inkluzivnog rasta. Zadovoljan sam što su sve zemlje kandidati za proširenje pokazale posvećenost ovom poduhvatu, što je fundamentalni cilj strategije EU za proširenje. Fokus je sada na sprovođenju reformi tako da ljudi iz regiona imaju više poslova i bolje poslove“, rekao je Johanes Han (Johannes Hahn), evropski komesar za politiku i pregovore o proširenju.

„Ekonomski izgled zapadnog Balkana se popravio. Međutim, kao i u EU, potrebno je sprovesti sistemske reforme kako bi se obezbedili dugoročni rast i konkurentnost. Visoki, a i dalje rastući, nivoi dugova u jednom broju zemalja koje su naši partneri su razlog za veliku zabrinutost. U svim zemljama fiskalni kredibilitet i održivost bi imali koristi od transparentnijeg budžetiranja, jačih srednjoročnih fiskalnih okvira i započinjanja sa doslednom primenom dobro definisanih fiskalnih pravila koja su u stanju da čvrsto zadrže očekivanja", rekao je Valdis Dombrovskis, potpredsednik Komisije za Evro i socijalni dijalog.

Zajednički usvojene smernice politike bazirane su na Programima ekonomskih reformi, koje državni organi izrađuju godišnje i podnose ih EU krajem januara. Programi traju tri godine. Oni čine okvir makroekonomske i fiskalne politike i prioritetnih sistemskih reformi za jačanje rasta i konkurentnosti. Ove sistemske reforme idu od liberalizacije tržišta energije i transporta, borbe sa veoma visokim stopama nezaposlenosti, podizanja kvaliteta sistema obrazovanja, do poboljšanja poslovnog okruženja i privlačenja investicija, između ostalih stvari.

Ovaj poduhvat je zamišljen da pomogne partnerima za proširenje EU da pojačaju svoj privredni i socijalni razvoj. Ovo će im takođe pružiti podršku u postepenom ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za pridruživanje EU i u izgradnji kapaciteta za ispunjavanje obaveza iz mehanizma EU za ekonomski nadzor – takozvanog „Evropskog semestra“ – kada postanu članice EU.