Zapadni Balkan i Turska se posvećuju ključnim društveno-ekonomskim reformama

Ministri finansija zemalja Evropske unije sastali su se u Briselu sa svojim kolegama sa Zapadnog Balkana i iz Turske u okviru godišnjeg ekonomskog i finansijskog dijaloga s EU. Ministri su usaglasili zajedničke zaključke u kojima se navode ključni ekonomski izazovi za Zapadni Balkan i Tursku, kao i ciljane smjernice za politike koje se odnose na najozbiljnije potrebe regiona u pogledu socio-ekonomskih reformi.

"Veoma mi je drago što vidim predanost naših partnera na Zapadnom Balkanu i u Turskoj sprovođenju važnih i, ponekad, teških strukturnih reformi. Bez funkcionalne vladavine prava, duboke reforme javne uprave i ojačanog ekonomskog upravljanja, održiv rast neće se desiti. To je jedini način da se osigura prosperitetnija i inkluzivnija ekonomija“, rekao je Johanes Han, komesar za evropsku politiku susjedstva i pregovore o proširenju.

Dijalog se zasniva na programima ekonomskih reformi koje su pripremile partnerske vlade uz mišljenje Evropske komisije i Evropske centralne banke. Njihovo ostvarenje, kao podrška jačanju ekonomskog upravljanja u ciljnim zemljama, od najveće je važnosti za makroekonomsku stabilnost i sposobnost sprovođenja strukturnih reformi. Cjelokupan proces odražava koordinaciju ekonomskih politika između država članica EU koja se odvija tokom Evropskog semestra.

Zajednički dogovorene smjernice za politike pojedinih zemalja

Političke preporuke pozivaju Tursku da unaprijedi domaću štednju, kao i da poboljša fiskalnu i monetarnu politiku u cilju sprečavanja rasta inflacije. U oblasti strukturnih reformi, vlasti su se obavezale da će ojačati vladavinu prava i poboljšati napore u smanjenju broja preduzeća  pod državnim starateljstvom. Takođe su se obavezali da će smanjiti uticaj vlade na potrošačke cijene. Vlasti su se takođe složile da rade na smanjenju neformalnog sektora, poboljšanju predškolskog i školskog upisa i podsticanju učešća žena u radu.

Reformske mjere dogovorene sa Crnom Gorom uključuju smanjenje javnog duga i javne potrošnje na plate i poboljšanje planiranja budžeta. Crna Gora se takođe obavezala da će dodatno smanjiti nenaplative kredite, poboljšati regulatorno okruženje za preduzeća i boriti se protiv neformalnih prepreka. Vlasti su se obavezale da će ojačati mjere za aktiviranje zapošljavanja i njihovu koordinaciju sa socijalnim službama. Vlada se takođe složila da poboljša praćenje praktičnih ishoda učenja u stručnom i visokom obrazovanju.

Srbija se složila da se fokusira na mjere očuvanja fiskalne stabilnosti i povećanja javnih investicija u infrastrukturu. Srbija se takođe složila da poveća kredibilitet svojih fiskalnih pravila i da podstiče upotrebu lokalne valute. Vlasti su se obavezale da finaliziraju novu industrijsku strategiju i osiguraju pravovremene konsultacije sa preduzećima i socijalnim partnerima o svim novim nacrtima zakona. Došlo je i do sporazuma o finalizaciji razdvajanja javnih energetskih kompanija i prilagođavanju tarifa za električnu energiju kako bi odražavali stvarne troškove. Vlasti su se složile da povećaju finansijska sredstva za aktivne politike tržišta rada, da podstaknu formalizaciju radnih mjesta i da smanje troškove doprinosa na plate za slabije plaćene poslove.

Sjeverna Makedonija je pristala na više mjera fiskalne konsolidacije i na povećanje transparentnosti javnih finansija. Vlasti su se složile da rade na rješavanju nenaplativih kredita i da podstaknu upotrebu lokalne valute. Oni su se obavezali da će poboljšati funkcionisanje poslovnih inspektorata, stvoriti registar parafiskalnih nameta i ojačati kapacitete građanskih sudova za rješavanje trgovinskih sporova. Vlada se takođe složila da ohrabri formalizaciju ekonomije. Na kraju, vlada se složila da primjenjuje garanciju za mlade na cijeloj teritoriji, modernizuje obrazovni sistem i usvoji zakon o socijalnoj zaštiti.

Preporuke politika dogovorene za Albaniju usmjerene su na sprovođenje fiskalne konsolidacije, poboljšanje transparentnosti javnih finansija i planiranje javnih investicija. Albanija se takođe složila da radi na rješavanju loših kredita. Vlasti su se obavezale da će sprovesti reformu pravosuđa. Takođe, složile su se da poboljšaju usluge podrške malim i srednjim preduzećima i podstaknu ulaganja u turizam. Albanija se takođe složila da osigura djelotvornu liberalizaciju energetskog tržišta, poboljšanje energetske efikasnosti i povećanje upotrebe obnovljive energije. Konačno, vlasti su se obavezale da će poboljšati aktivne politike tržišta rada i sprovesti reformu strukovnog obrazovanja, poboljšati kapacitete za procjenu potreba socijalne pomoći i povećati potrošnju na obrazovanje i brigu o djeci u ranom djetinjstvu.

Preporuke za politiku za Bosnu i Hercegovinu usmjerene su na poboljšanje fiskalnog planiranja, povećanje transparentnosti javnog sektora i poboljšanje državnih statističkih podataka. Vlasti su se složile da povećaju javne investicije i poboljšaju ciljanje socijalnih naknada. Obavezale su se i na rješavanje loših kredita. Postignut je dogovor za unapređenje restrukturiranja ili privatizacija državnih preduzeća. Vlasti su se složile da pojednostave i usklade procedure registracije preduzeća. Konačno, predstavnici države su se složili da preispitaju porez na dohodak i socijalne doprinose u cilju podsticanja zapošljavanja i preispitivanja politike obrazovanja radi poboljšanja veza sa potrebama tržišta rada.

Kosovo*[1] se složilo da završi proces sertifikacije i reklasifikacije ratnih veterana. Vlasti su se složile da poboljšaju transparentnost državnih preduzeća i povećaju javne investicije. Takođe su se obavezale na poboljšanje pristupa finansijama. Kosovo se složilo da usvoji dodatne podsticaje za energetsku efikasnost i plan rukovođenja očekivanim porastom troškova energije, kao i da podrži obnovljivu energiju. Kosovo se složilo da ohrabri formalizaciju ekonomije. Na kraju, složili su se da povećaju mjere aktivnog tržišta rada za žene i pružanje stručnog obrazovanja za tražena zanimanja, kao i da povećaju investicije u obrazovanje, naročito u obrazovanje u ranom detinjstvu.

[1]   * Ovaj naziv ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom Savjeta bezbjednosti UN 1244 i odlukom Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti