Živeti slobodu

Čak joj je i svetlo abažura u spavaćoj sobi smetalo. Zvižduk vetra vani je bio zvonjkav i nikako se nije mogla opustiti u krevetu. Guri se još nije vratio, najverovatnije je opet bio sa svojim prijateljima. Oči su joj se vlažile, jedva je pronalazila papuče u mraku, spotakla se, zadržala se za stolicu za šminkanje, uspela je da održi ravnotežu, da ne padne. Otišla je u Mijinu sobu da vidi da li je pokrivena, iako je već imala pet godina i pokrivala se sama kada joj je bilo hladno. Mia je podsećala na sebe. Bilo je četvoro dece, a kao jedina devojčica spavala je u zasebnoj sobi i hladnoća je budila. Mijina soba bila je mini kutak s igračkama i plišanim životinjama. Zadrhtala je pri pogledu na njenu gracioznu krhkost, oklevala je da je zagrli, ali je stala i lagano joj dotakla glavu. Mia se okrenula, napola otvorila kapke, obuzela ju je toplina njenog prisustva i ponovo je zatvorila oči kao da je htela da produži taj čarobni trenutak za obe.

Nakon porođaja, imala je one male krize anksioznosti i nesigurnosti oko vaspitanja ćerke. Gurijeva majka i sestra, koje su bile vrlo brižne, ponudile su joj pomoć, ali ona nije htela da joj zahtevi budu prečesti i da im remeti mir. Dovraga, nije joj se svidela ova situacija i čak je to rekla svojim dvema bliskim prijateljicama, koje su pokušale da je razvesele, našale se i ublaže joj brige. Čvrsto se držala lepih uspomena na sve svoje ljude i to je bilo samoisceljenje koje je u jednom vremenskom periodu bilo uspešno.

Počela je više saosećati sa ženama koje je upoznala kao socijalna radnica, i iznenađujuće, to je još više rastuživalo jer je slučajno upoznala Gurija na konferenciji gde je on radio kao IT službenik, a ona je bila učesnica panela. Trećeg dana tokom pauze za ručak, Guri je namerno na svom telefonu slušao pesmu Savage-a „Garden“ , i na rečenicu „Znao sam da te volim pre nego što sam te upoznao“, njihove oči su se zasjale. Zatim su razgovori tekli jako lepo, on ju je začarao svojim šalama, svojom posvećenošću poslu.

Na njen trideset drugi rođendan, pošto nije volela preterana okupljanja, Petrit, Arian i Ljumi su se pobrinuli da proslave, predstavljajući kao razlog otvaranje njihove firme za opremanje doma s podugovaračima, što ih je učinilo ozbiljnim na tržištu rada. Nije im bilo lako, ali nasledili su nepokolebljivost i vrednoću od svojih roditelja koji su bili aktivni do poslednjeg daha. Svo troje su bili vrlo pažljivi prema Diani, svojoj nećaki, i održavali su uravnotežen odnos i pristup sa svojim zetom. Budući da su bili mlađi, s njene strane je postojala stalna emocionalna uključenost, o čemu su se često šalili i od srca smejali njenim instinktivnim brižnim i zaštitničkim reakcijama, ali Diana bi im rekla „džaba vam ovakva sam kakva jesam“ – jednostavno je bila srećna, bila je ponosna što nastavljaju studije pored rada.

„Diana, sutra imamo zajedničku večeru sa prijateljima, moja majka dolazi da se brine o Miji dok se ne vratimo.“ – „Da li i ja obavezno moram biti tamo?“ rekla je nervozno. „Da, moraš, jer su tamo i njihove žene“ – Guri je bio odlučan. To joj je ostavilo gorak ukus, ali nije nastavila dalje. Zatim, kako se i šta se tamo dogodilo, to je bila druga stvar. Nije se uklapala među njima i nije želela da troši vreme pretvarajući se, i to je i rekla Guriju naglas kada su se vraćali, ali pošto je on malo popio i šalio se tamo, bio je zadovoljan sobom, očigledno nije bio u stanju da pravilno razmisli o onome što je govorio, ali sledećeg dana, nakon što je njegova opijenost prošla, bio je sav ošamućen. I to je prošlo.

„Znaš, odlučili smo da idemo u Grčku za vikend“, rekao je trijumfalno. „Ko je odlučio?“ – odgovorila mu je ona žustro. „Nas četvoro smo razgovarali“, ali on je već osećao da se situacija počinje zaoštravati. „Aha ok, lepo se provedite!“ „Lepo se provedite?“ odgovorio je on, ali mu se ton promenio, iako Diani to nije smetalo. Pošto nije pristala, pronašao je izgovor kod svojih prijatelja da se ni oni ne mogu pridružiti.

Taj vikend je bio jedan od najtežih za Dianu. S obzirom na malo komunikacije koju je imao, Guri je to radio sa povišenim tonom i većinu vremena provodio je gledajući sportske kanale na TV-u i telefonu. Pokušao je biti isti sa svojom kćerkom, ali joj nije posvećivao posebno vreme.

Izlasci i zabave u poslednjoj godini su se dešavali odvojeno za svakog od njih sa svojim društvom, ali Gurijevi su bili češći i njegovo prisustvo kod kuće je bledilo.

„Moramo razgovarati“, rekla mu je ona.

„O čemu?“ odgovorio je bezbojnim tonom.

„O nama. Šta se dešava s tobom? Nikada te nisam prisiljavala da budeš deo zabava sa mojim prijateljicama jer nisam htela da ti nametnem svoje društvo. Pokušala sam se prilagoditi zbog tebe, znaš, ali društvo se ne vodi po diktatima, to je lični izbor. Jesam li te ikada ometala u tvojim odnosima s prijateljima?“ – Diana ga je suočavala sa hronologijom činjenica kada je on odmah odgovorio: „Ponizila si me pred mojim društvom. Bilo je i drugih zabava na kojima nisam učestvovao zbog tvog odsustva.“

„I? Gde ti uopšte pripadaš? Zar ne znaš da napraviš razliku?“ – požalila se Diana. To je iziritiralo Gurija, pa je ustao sa stolice gde je radio na laptopu. „Ne, nemoj da budeš agresivan“ – nastavila je Diana, „samo mi reci da je tvoja ljubav završena prema meni i nemoj me zasipati izmišljenim razlozima.“ Napravio je “pff”, ljutito frknuo i pobegao. Usred ove napetosti, Mia je ušla u sobu i sve se zaustavilo, sve do dva dana nakon ovog razgovora, kada je on odlazio rano ujutro na posao i vraćao se vrlo kasno, kako bi izbegao Dianu.

Mia je te noći upravo utonula u svoj anđeoski san. Ovogodišnja zima je postajala prilično tmurna za Dianu. Osetila je kako se ulazna vrata otvaraju i odmah se uputila prema dnevnoj sobi. Našli su se jedno nasuprot drugom, on se hteo okrenuti da je izbegne. „Čekaj“, pozvala ga je. Ironično ju je pogledao, prekrstivši ruke, ali su mu se zenice odmah proširile, prepoznao je tu odlučnost u Dianinom jeziku. Ona mu je mirno rekla: „Neću se zavaravati da bih zavarala rastanak.“