Ekonomska snaga uključivanja više žena u tržište rada

Na Međunarodni dan žena odajemo priznanje za napredak postignut tokom godina u unapređenju prava žena, istovremeno razmišljajući o tome šta još treba da se uradi. Širom sveta i dalje postoje prepreke za postizanje jednakosti između žena i muškaraca. Kosovo nije izuzetak. 

Žene na Kosovu se suočavaju sa brojnim izazovima: ograničen pristup imovini i resursima, nesrazmerna briga o deci i porodičnim obavezama, veća podložnost uznemiravanju, diskriminacija pri zapošljavanju i očekivanja zasnovana na stereotipima. Ovi faktori doprinose upadljivo neravnomernom učešću žena na tržištu rada na Kosovu, gde je samo oko 20% njih zaposleno. 

Pored ovoga, žene su previše zastupljene u neformalnoj ekonomiji, često na slabije plaćenim poslovima. Broj žena preduzetnica je marginalan i žene su i dalje nedovoljno zastupljene na pozicijama odlučivanja kako u javnom tako i u privatnom sektoru. 

Ovo nije samo zabrinjavajuće, već predstavlja i prepreku za sveukupni ekonomski razvoj Kosova. Uz rizik da zvučim preambiciozno, ohrabrio bih sve na Kosovu da obeleže Međunarodni dan žena 2025. fokusirajući se na to kako veće uključivanje žena na tržište rada može doprineti ekonomskom rastu i napretku Kosova. 

Plan rasta i prilike i mogućnosti koje on nudi 

Od mog dolaska pre nekoliko meseci, mnoge moje diskusije sa vlastima, civilnim društvom i partnerima bile su fokusirane na potrebu unapređenja funkcionisanja tržišne ekonomije, politike zapošljavanja i uslova rada. Plan rasta za zapadni Balkan, sa više od 880 miliona evra namenjenih Kosovu, ima za cilj da podstakne ukupni privredni razvoj. Takođe sadrži i  jasne odredbe o unapređenju rodne ravnopravnosti i osnaživanju žena i devojčica.

Za Kosovo je važno da u potpunosti iskoristi Plan rasta za postizanje ekonomske jednakosti, jer će inkluzivni rast i napredak biti teško ostvarljivi bez njega. Osnovni uslov za ovo je integrisanje rodne ravnopravnosti u ekonomsku politiku Kosova.

Ostvarivanje ekonomske ravnopravnosti 

Postavlja se pitanje: kako postići ekonomsku ravnopravnost? Put ka ekonomskoj ravnopravnosti za žene na Kosovu zahteva njihovo potpuno uključivanje u tržište rada, omogućavajući im da u potpunosti doprinesu. Društvene norme često postavljaju žene u ulogu starateljki, ograničavajući njihov profesionalni razvoj i pristup široj radnoj snazi. Diskriminacija u vezi sa majčinstvom i dalje preovlađuje, jer žene nastavljaju da snose primarnu odgovornost za decu i starije. 

Nedostatak usluga i objekata za brigu o deci na Kosovu, posebno za decu mlađu od tri godine, stvara prepreke za zapošljavanje i održivost karijere žena. Pored toga, horizontalna segregacija u obrazovanju i stručnoj obuci usmerava žene ka slabo plaćenim zanimanjima, dok se samo mali procenat bavi tzv. STEM oblastima koje nude bolje profesionalne mogućnosti. Važno je i to što je značajan broj žena angažovan u neformalnom radu, gde ne postoji socijalna zaštita i sigurnost zaposlenja. Ova neformalnost često ostaje nepriznata u zvaničnoj statistici rada, dodatno zamagljujući sliku o pravom obimu ekonomskog doprinosa žena.

Kako dalje napred?

Kosovo je ostvarilo značajan napredak u zakonodavstvu o rodnoj ravnopravnosti sa procesom integracije u EU koji je ubrzao reforme. Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije postavili su temelje za ravnopravnost žena. Međutim, postizanje ekonomskog osnaživanja žena zahteva sistemski pristup koji ženama olakšava pristup poslovima na svim nivoima, podržava ih na radnom mestu i preoblikuje društvene strukture. Bezbedno radno okruženje, politike prilagođene porodici, ojačani mehanizmi za praćenje i sprovođenje zakona i politika i efikasno rešavanje prekršaja su od suštinskog značaja. 

Mnogi od ovih izazova mogu da dobiju odgovore kroz usklađivanje sa zakonodavstvom i politikama EU, posebno sa Direktivom o ravnoteži između posla i privatnog života. Direktiva promoviše rodnu ravnopravnost podstičući razumniju podelu odgovornosti za staranje između muškaraca i žena. Direktiva takođe sadrži odredbe o porodiljskom odsustvu, roditeljskom odsustvu i fleksibilnim radnim aranžmanima za roditelje i staratelje. Sadašnji Zakon o radu na Kosovu ne ispunjava standarde neophodne za podsticanje uključivanja žena na radnom mestu i treba ga ažurirati u skladu sa Direktivom kako bi se omogućila pravednija raspodela porodičnih obaveza. 

Pored ovoga, Kosovo treba da primeni i mere zapošljavanja, kako u javnoj administraciji tako i u privatnim kompanijama, kako bi se promovisalo zapošljavanje žena, posebno na rukovodećim pozicijama. U skladu sa agendom Žene, mir i bezbednost, žene treba da budu aktivno uključene u donošenje odluka na svim nivoima, kako u upravljanju, tako i u rukovođenju. 

Verujem da će nova Vlada Kosova dati prioritet usvajanju novog Zakona o radu u skladu sa Direktivom o ravnoteži između poslovnog i privatnog života. Ovo bi takođe trebalo da ojača rad, odgovornosti i resurse Inspekcije rada, kako bi se uhvatila u koštac sa neformalnom ekonomijom i garantovala poštovanje prava radnica. Dalje, uključivanjem ekonomskog osnaživanja žena u novi kosovski Program za rodnu ravnopravnost i Novi nacionalni akcioni plan za žene, mir i bezbednost, Kosovo će biti u boljoj poziciji da postigne punu ekonomsku ravnopravnost.

Uloga EU u promovisanju rodne ravnopravnosti 

EU već pomaže Kosovu u vezi sa izazovima koje sa sobom nosi implementacija direktiva i politika EU. Na primer, izgradnja vrtića će obezbediti neophodnu podršku za brigu o deci, omogućavajući ženama da se „takmiče“ pod jednakim uslovima. 

Kroz grantove za žene preduzetnice i poljoprivrednice iz svih zajednica na Kosovu, mnoge su uspešno započele i održale svoje poslovanje. Mlade devojke stiču IT veštine kroz programe obuke koje finansira EU. Organizacije civilnog društva za prava žena koriste grantove EU da izrade tačne podatke o tržištu rada i daju preporuke za poboljšanje ravnopravnosti. 

EU takođe podržava i prati politike koje imaju za cilj okončanje nasilja i diskriminacije nad ženama uopšte, a posebno na radnom mestu, a podstiče i politike koje obezbeđuju ekonomsko osnaživanje žena. Konačno, i što je veoma važno, EU podržava centralnu i opštinske administracije Kosova da integrišu rodnu ravnopravnost u sve politike, zakone i budžete. 

Žene su tu i spremne su da učestvuju. Kosovo treba da im omogući i da podrži da ostvare svoj puni potencijal. Činjenično je dokazano da uključivanje žena na tržište rada i podrška strukturama oko njih omogućava da budu produktivne. Ovo, zauzvrat, doprinosi ukupnom ekonomskom razvoju. EU je saveznik u ovim naporima i nastaviće da podržava Kosovo. 

Op-ed objavila Koha