Govor predsednice fon der Lajen na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta o ruskoj agresiji na Ukrajinu

Gospođo predsednice, Poštovani poslanici,

Rat se vratio u Evropu. Skoro trideset godina nakon Balkanskih ratova, i više od pola veka nakon što su sovjetske trupe umarširale u Prag i Budimpeštu, sirene civilne odbrane ponovo su se oglasile u srcu jedne evropske prestonice. Hiljade ljudi bežeći od bombi, kampovalo je u podzemnim stanicama – držeći se za ruke, tiho plačući, pokušavajući da razvesele jedni druge. Automobili su se poređali prema zapadnim granicama Ukrajine, a kada je mnogima nestalo goriva, ljudi su pokupili decu i rančeve, i krenuli desetinama kilometara ka našoj Uniji. Utočište su potražili unutar naših granica, jer njihova zemlja više nije bila bezbedna. Zato što je u Ukrajini počelo jezivo prebrojavanje smrtnih slučajeva. Muškarci, žene i deca ponovo umiru, jer je strani lider, predsednik Putin, odlučio da njihova zemlja, Ukrajina, nema pravo na postojanje.

Poštovani poslanici,

Ovo je trenutak istine za Evropu. Dozvolite mi da citiram uvodnik jednog ukrajinskog lista Kyiv Independent, objavljen samo nekoliko sati pre početka invazije: „Ne radi se samo o Ukrajini. To je sukob dva sveta, dva polarna skupa vrednosti.“ Više je nego u pravu. Ovo je sukob između vladavine prava i vladavine oružja; između demokratija i autokratija; između poretka zasnovanog na pravilima i sveta gole agresije. Kako ćemo danas reagovati na ono što Rusija radi, odrediće budućnost međunarodnog sistema. Sudbina Ukrajine je u pitanju, ali je i naša sudbina u pitanju. Moramo pokazati moć koja leži u našim demokratijama, moć ljudi koji biraju svoje nezavisne puteve, slobodno i demokratski.

Danas se Unija od skoro pola milijarde ljudi mobilisala za Ukrajinu. Narod Evrope demonstrira ispred ruskih ambasada širom naše Unije. Mnogi od njih su otvorili svoje domove Ukrajincima – bežeći od Putinovih bombi. I dozvolite mi da se posebno zahvalim Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Mađarskoj što su dočekali te žene, muškarce i decu. Evropa će biti tu za njih, ne samo ovih prvih dana, već i narednih nedelja i meseci. Zbog toga predlažemo da se aktivira mehanizam privremene zaštite kako bi im se obezbedio siguran status i pristup školi, medicinskoj nezi i poslu. Oni to zaslužuju. Znamo da je ovo samo početak. Još Ukrajinaca će trebati našu zaštitu i solidarnost. Mi jesmo i bićemo tu za njih.

Naša Unija pokazuje jedinstvo svrhe koje me čini ponosnim. Brzinom svetlosti, Evropska unija je usvojila tri talasa teških sankcija protiv ruskog finansijskog sistema, njenih visokotehnoloških industrija i korumpirane elite. Ovo je najveći paket sankcija u istoriji naše Unije. Ove mere ne preduzimamo olako, ali smatramo da moramo da reagujemo. Ove sankcije će imati težak danak po rusku ekonomiju i Kremlj. Isključujemo ključne ruske banke iz SWIFT mreže. Takođe smo zabranili transakcije ruske centralne banke, najvažnije finansijske institucije u Rusiji. Ovo parališe milijarde deviznih rezervi, zatvarajući slavinu za Putinov rat.

Drugo, ciljamo na važne sektore ruske privrede. Onemogućavamo Rusiji da unapredi svoje rafinerije nafte; da popravi i modernizuje svoju vazdušnu flotu; i da pristupi mnogim važnim tehnologijama koje su joj potrebne da stvori prosperitetnu budućnost. Zatvorili smo naše nebo za ruske avione, uključujući privatne avione oligarha. I ne varajte se: Zamrznućemo i njihovu drugu imovinu

– bilo da se radi o jahtama ili luksuznim automobilima, luksuznim nekretninama.

Treće, u još jednom neviđenom koraku, suspendujemo dozvole za Kremljovu propagandnu mašinu. Državne kompanije Russia Today i Sputnik, kao i njihove podružnice, više neće moći da šire svoje laži kako bi opravdale Putinov rat i podelile našu Uniju. To su neviđene akcije Evropske unije i naših partnera kao odgovor na neviđenu agresiju Rusije.

Svaki od ovih koraka je blisko koordiniran sa našim partnerima i saveznicima, Sjedinjenim Državama, Ujedinjenim Kraljevstvom, Kanadom i Norveškom, ali i npr. Japanom, Južnom Korejom i Australijom. Od ovog dana, više od 30 zemalja – koje predstavljaju više od polovine svetske ekonomije – takođe je najavilo sankcije i kontrolu izvoza Rusiji. Ako je Putin želeo da podeli EU, da oslabi NATO i da razbije međunarodnu zajednicu, postigao je upravo suprotno.

Poštovani poslanici,

Svesna sam da će ove sankcije koštati i našu privredu. Znam to i želim iskreno da se obratim narodima Evrope. Izdržali smo dve godine pandemije. I svi smo želeli da se fokusiramo na naš ekonomski oporavak. Ali verujem da ljudi u Evropi veoma dobro razumeju da se moramo suprotstaviti ovoj okrutnoj agresiji. Da, zaštita naše slobode ima svoju cenu. Ali ovo je odlučujući trenutak. I to je cena koju smo spremni da platimo. Jer sloboda je neprocenjiva.

Naše investicije danas će nas sutra učiniti nezavisnijim. Tu pre svega mislim na našu energetsku bezbednost. Jednostavno, ne možemo se toliko oslanjati na dobavljača koji nam eksplicitno preti. Zbog toga smo se obratili drugim svetskim dobavljačima. I oni su odgovorili. Norveška se ističe. U januaru smo imali rekordnu ponudu TNG. Gradimo nove terminale TNG i radimo na interkonektorima. Ali dugoročno gledano, naš prelazak na obnovljive izvore energije i vodonik će nas učiniti istinski nezavisnim. Moramo da ubrzamo zelenu tranziciju. Zato što svaki kilovat-sat električne energije koju Evropa proizvodi iz solarne energije, vetra, hidroenergije i biomase smanjuje našu zavisnost od ruskog gasa i drugih uvoznih energenata. Ovo je strateška investicija. Povrh svega, manje zavisnosti znači i manje novca za ratni sanduk Kremlja.

Kada smo odlučni, Evropa može da odgovori izazovu. Isto važi i za odbranu.  Evropska bezbednost i odbrana su se više razvile u poslednjih šest dana nego u poslednje dve decenije. Većina država članica obećala je isporuke vojne opreme Ukrajini. Nemačka je najavila da će što pre ispuniti cilj NATO od 2 odsto. A naša Unija, po prvi put ikada, koristi evropski budžet za kupovinu i isporuku oružja zemlji koja je napadnuta. 500 miliona evra iz Evropskog mirovnog fonda, za podršku odbrani Ukrajine. Kao prvi deo, mi ćemo tome parirati sa najmanje 500 miliona evra iz budžeta EU za otklanjanje humanitarnih posledica ovog tragičnog rata, kako u zemlji, tako i za izbeglice.

Poštovani poslanici,

Ovo je prelomni trenutak za našu Uniju. Ne možemo našu bezbednost i zaštitu ljudi uzimati zdravo za gotovo. Moramo da se izborimo za to. Moramo ulagati u to. Moramo da snosimo svoj pošten deo odgovornosti.

Ova kriza menja Evropu. Ali i Rusija je stigla do raskrsnice. Akcije Kremlja ozbiljno štete dugoročnim interesima Rusije i njenog naroda. Sve više i više Rusa to shvata. Oni marširaju za mir i slobodu. A kako Kremlj reaguje na to? Hapšenjem na hiljade njih. Ali, na kraju krajeva, čežnja za mirom i slobodom ne može se utišati. Postoji još jedna Rusija osim Putinovih tenkova. Pružamo ruku prijateljstva toj drugoj Rusiji.

Poštovani poslanici,

Ovih dana nezavisna Ukrajina se suočava sa svojim najmračnijim časom. Istovremeno, ukrajinski narod drži baklju slobode za sve nas. Pokazuje ogromnu hrabrost. On brani svoj život. Ali on se bori i za univerzalne vrednosti i voljan je da umre za njih. Predsednik Zelenski i ukrajinski narod su prava inspiracija. Kada smo poslednji put razgovarali, ponovo mi je rekao o snu svog naroda da se pridruži našoj Uniji. Danas su EU i Ukrajina bliže nego ikada. Pred nama je još dug put. Moramo da okončamo ovaj rat. I trebalo bi da razgovaramo o sledećim koracima. Ali sam sigurna: Niko u ovom hemiciklu ne može sumnjati da narod koji se tako hrabro zalaže za naše evropske vrednosti ne pripada našoj evropskoj porodici.

Živela Evropa. I živela slobodna i nezavisna Ukrajina. My z vami. Slava Ukraini.