Intervju ambasadora Evropske unije na Kosovu za Nacionale

Kosovski premijer je pre nekoliko meseci rekao da EU (ali i SAD) „Kosovo tretira samo nominalno ravnopravno sa Srbijom, ali ne i suštinski” (Delfi.ee). Da li biste vi, budući da ste bili šef Kancelarije EU na Kosovu prethodnih godina, mogli reći drugačije?

Želim da istaknem da je EU nepristrasni posrednik u procesu dijaloga koji ima za cilj normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Uvek ih je tretirala jednako. EU očekuje da i Kosovo i Srbija sprovedu Sporazum o putu ka normalizaciji, njegov aneks za implementaciju i sve prethodne sporazume o dijalogu bez odlaganja ili preduslova. I dalje smo spremni da pomognemo Kosovu i Srbiji u svakom koraku na tom putu, ali oni su ti koji moraju da preduzmu te korake i da idu napred.

To je u skladu sa našom vizijom ovog regiona, koja je vrlo jasna: svi naši partneri sa Zapadnog Balkana imaju jasnu evropsku perspektivu. Ovo nesumnjivo uključuje Kosovo, a naša politička saradnja i finansijska pomoć ilustruju ovu posvećenost. Razumem da je proces integracije dug i složen, zahteva posvećenost i naporan rad od onih koji teže da postanu članice EU.

Dok Kosovo ostaje posvećeno svom evropskom putu, potrebno je uraditi još posla i ubrzati reforme. Kosovo treba da ostvari opipljiv i nepovratan napredak, počevši od osnova: vladavine prava, ljudskih prava, ekonomije i funkcionisanja demokratskih institucija.

Kaznene mere EU prema Kosovu su na snazi već skoro godinu dana. Pročitali smo koji su uslovi njihovog uklanjanja (saopštenje od 3. juna), ali kosovske vlasti tvrde da su postigle deeskalaciju koja je zahtevana. Kako vi to shvatate?

EU je uputila konkretne zahteve Kosovu u junu 2023. i oni su jasno i više puta saopšteni kosovskoj strani.

Da li ste optimisti da će mere uskoro biti ukinute?

Države članice EU su već u septembru 2023. godine istakle da je EU spremna da ukine mere u slučaju napretka u ispunjavanju postojećih zahteva. Savet je svojim zaključcima od 12. decembra 2023. godine napomenuo da će o merama EU raspravljati na osnovu izvještaja visokog predstavnika o ispunjavanju zahteva EU. Ovaj izveštaj bi uskoro trebalo da bude predstavljen Savetu.

Nadam se da ćemo uspeti da usmerimo našu pažnju na reforme koje su ključne za približavanje Kosova EU i koje su u najboljem interesu naroda Kosova.

Vlada Kosova je optužena da je delovala bez koordinacije sa ambasadorima Kvinte, KFOR-om, EULEKS-om, ali i bez konsultacija bilo koje vrste sa srpskom zajednicom koja je bila izložena posledicama nekih odluka bez prethodnog obaveštenja. Mnogo puta, čak i evroparlamentarci koji su podržavali ovu vladu morali su da ih podsećaju na Ustav Kosova i Ahtisarijev plan Kosova kao multietničke zemlje i da je kao takvo priznato u celom svetu. Da li biste mogli da kažete da je bilo ozbiljnih odstupanja od tog temelja pa je bilo neophodno tako često isticanje?

Iako ne bih koristio frazu „ozbiljna odstupanja“, rekao bih da neke odluke kosovskih vlasti ne uzimaju u obzir na adekvatan način posledice po sve pogođene zajednice, rizikujući značajne komplikacije u njihovim životima. Na primer, to je bio slučaj sa Uredbom o gotovinskom poslovanju Centralne banke Kosova. Ili, kako je navedeno u nedavnom saopštenju Kvinte I EU, odluka Vlade Kosova da ne dozvoli patrijarhu SPC Porfiriju i njegovim pratećim episkopima da uđu na Kosovo je u suprotnosti sa odredbama Ahtisarijevog plana i u suprotnosti sa obavezama Kosova iz Dijaloga koji podržava EU.

S obzirom na izraženu nameru Kosova da napreduje na svom putu ka EU, očekujemo da se multietnički karakter Kosova odražava u svim njegovim odlukama i da se sa pogođenim zajednicama konsultuju blagovremeno o svim odlukama koje utiču na njihove živote. Pravljenje odgovarajuće procene uticaja i obezbeđivanje dovoljno vremena za konsultacije su takođe važni znaci dobrog upravljanja.

Francuska, Nemačka i Italija uslovile su konačno glasanje o eventualnom članstvu Kosova u Savetu Evrope nacrtom statuta Zajednice opština sa srpskom većinom i njegovim slanjem na ustavnu reviziju. Premijer je to nazvao „apsurdnim“ zahtevom i odbio ga. On kaže „Strazbur nije Brisel“. Pa, pošto se Kosovo složilo da je sav njegov evropski put povezan sa briselskim dijalogom, zar to ne čini Strazbur praktično Briselom za Kosovo?

Na državama članicama Saveta Evrope je da odlučuju o pitanjima vezanim za ovu organizaciju, uključujući i njeno članstvo.

Međutim, i EU i Savet Evrope su organizacije zasnovane na poštovanju vladavine prava, ljudskih prava i zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina.

Osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom je dugogodišnja neispunjena obaveza Kosova, jasna zakonska obaveza za Kosovo, a time i pitanje vladavine prava važno za obe organizacije.

U oktobru 2023. godine, EU je, uz podršku svojih država članica i partnera, predstavila nacrt statuta za osnivanje Asocijacije na osnovu najboljih evropskih modela i praksi, kao i kosovskog pravnog okvira. Očekujemo da će ovaj nacrt statuta biti predstavljen Ustavnom sudu Kosova na način da ga sud prihvati na suštinsko razmatranje.

Šta ćete najviše pamtiti kao uspeh koji ste postigli kao EU, a i vi lično, dok ste bili ambasador na Kosovu?

Vizna liberalizacija. Zaista, vizna liberalizacija je jedan od najsjajnijih trenutaka mog mandata. Od 1. januara, nosioci kosovskih pasoša imaju pravo da putuju u šengensku zonu radi kratkoročnih boravaka bez podnošenja zahteva za izdavanje viza. Na taj način će moći bolje da upoznaju EU i istraže raznolikost koja nas spaja. Vizna liberalizacija je rezultat višegodišnjeg zajedničkog napornog rada kosovskih institucija, vlada, institucija EU, država članica EU, civilnog društva, medija i drugih.

Ova odluka je takođe suštinski korak u procesu proširenja, priznanje napornog rada koji je Kosovo obavilo i znak zahvalnosti kosovskom društvu koje toliko podržava proces integracije u EU.

Link za ceo intervju: https://nacionale.com/politike/interviste-ambasadori-evropian-presim-qe-qeveria-kurti-ta-dergoje-ne-kushtetuese-draftin-e-lajcakut-per-asociacionin