RTV21: Ambasadore Orav, hvala vam što ste danas podelili svoje vreme sa RTV21!

Ambasador Orav: Hvala vam što ste me pozvali!

RTV21: Ambasadore, ovaj intervju ću započeti sa najnovijim dešavanjima. Specijalni predstavnik EU za dijalog Peter Sorensen (Sørensen) boravio je na Kosovu prvi put otkako je preuzeo dužnost. Koja je ponuda bila na stolu, s obzirom da je Dijalog u svojevrsnoj blokadi?

Ambasador Orav: Novi specijalni predstavnik Evropske unije, Peter Sorensen, imenovan je pre više od mesec dana. Njegova prva poseta regionu je na Kosovu. Da, početkom sedmice, bio je ovde tri dana. Bio je ovde manje-više da bi slušao. Sastao se sa svim političkim liderima, sastao se sa nevladinim organizacijama i sa poslovnom zajednicom. Putovao je po Kosovu da nauči šta se tačno može uraditi. Nije došao ovde sa bilo kakvim ponudama ili predlozima, jer sledeće treba da ode i u Beograd da vidi šta oni očekuju i da pripremi svoje sledeće korake.

RTV21: Dakle, radi se o ponovnom pokretanju dijaloga? Dijalog je bio u blokadi, dijalog je imao problema, dijalog je bio u vrsti poteškoća.

Ambasador Orav: Reč “teškoće” je verovatno tačna. Jer mi već imamo dijalog, ili bolje rečeno proces normalizacije, od 2013. Bilo je mnogo ljudi koji su se time bavili. Postoji određeni napredak, ali naravno, konačni cilj ovog procesa je puna normalizacija [odnosa] između Srbije i Kosova. Jer ako govorimo o članstvu i Kosova i Srbije u Evropskoj uniji, onda je ova normalizacija neophodna. I jako mi je drago da je sada sve na mestu od strane Evropske unije - ljudi koji se time bave i ideja kako dalje. Sada je na stranama, i mi se snažno nadamo da će biti nova vlada i na Kosovu što je pre moguće kako bismo mogli da nastavimo.

RTV21: Ima li novog entuzijazma u Evropskoj uniji da će dijalog nastaviti da ide svojim normalnim putem, da će biti rezultata? Ili ćete malo promeniti nešto od do sada urađenog? Želim da kažem - da li će EU promeniti pristup u odnosu na ono što je do sada urađeno?

Ambasador Orav: Da bi se prihvatio posao kakav je preuzeo Peter Sorensen, treba bi biti pun entuzijazma i optimizma - ali kritičkog optimizma, naravno. Zato što, ako radim ovakav posao i budim se ujutro verujući da, znate, danas ponovo idem u svoju kancelariju i ne mogu ništa da postignem, ovo neće uspeti. Dakle, on veruje da možemo ići napred, ja verujem {da možemo ići napred isto kao] novi visoki predstavnik. Dakle, to znači da, da, sa naše strane, želimo da idemo napred, jer želimo da i Srbiju i Kosovo što pre približimo Evropskoj uniji.

RTV21: Pitam vas jer postoje različite i teške situacije. Prvo, na Kosovu i dalje nema vlade nakon izbora. Drugo, u Srbiji je ovih dana napeta situacija, na primer evo danas. Veruje li EU da su strane u stanju da implementiraju ono što je ranije dogovoreno?

Ambasador Orav: Mislim da neće biti ozbiljan pristup sa naše strane ako se opustimo, naslonimo i čekamo da dođu bolja vremena. Jer uvek nešto nije u redu na ovom svetu i EU je ta koja pokušava da popravi stvari. Naravno, drugi akteri u svetu razbijaju stvari, a Evropska unija je obično ta koja popravlja stvari. A to je uvek mnogo komplikovanije od razbijanja stvari. Dakle, formiranje vlade ovde oduzima više vremena. Mi to potpuno razumemo. Snažno se nadamo da će nova vlada biti stabilna i u stanju da sarađuje i da ostvaruje rezultate.

RTV21: Dakle, nećete čekati da strane kreiraju dnevni red. Pozvaćete ih i dovesti ih u Brisel da se dogovore ili da zajedno razgovaraju?

Ambasador Orav: Pa, mislim, dobar primer je da je Peter Sorensen već bio ovde ove sedmice da sazna šta se sada može učiniti. Verovatno će uskoro otputovati u Beograd. Onda, hajde da vidimo kako da nastavimo, jer trenutno nije ponuđen nikakav plan stranama ovde pre nego što on razgovara sa drugima. Naravno, čuo sam neka očekivanja da je sada ovo potpuno drugačiji pristup, da će se sve raditi drugačije. Mislim da je sporazum iz 2013. godine nešto na šta je Evropska unija veoma ponosna i ne možemo to zaboraviti. Dakle, mi to moramo da implementiramo, mi, strane, moramo da sprovedemo sve dogovore koji su postignuti – ima više od 90 sporazuma. Neki od njih su već implementirani, neki tako-tako, a neki su nekako zaboravljeni. Ali svi oni moraju biti implementirani, tako da je to i posao fasilitatora Evropske unije: ponuditi stranama priliku ili pronaći načine da se sve provede.

 RTV21: Dakle, ako govorimo o Osnovnom sporazumu i aneksu, ili Ohridskom aneksu kako se to zove, ti dokumenti se ne mogu menjati, ne mogu se menjati do sada i ko god da je na vlasti na Kosovu ili u Srbiji mora da ih striktno sprovodi. Pitam to jer postoje jake reakcije opozicije na Kosovu protiv ovih dokumenata. Hoćemo li videti da ćete naterati ove stranke da implementiraju ta dva osnovna sporazuma?

Ambasador Orav: Prošle godine se najviše razgovaralo o Ohridskom sporazumu o normalizaciji, ali postoje mnogi drugi sporazumi koji još uvek nisu implementirani. I paralelno sa ovim Ohridskim sporazumom, strane moraju da krenu i sa drugim sporazumima. I da, mislim da sve što je dogovoreno mora da se sprovede. Ako nije, ako je nešto drugo dogovoreno, ali - trenutno - ništa drugo nije dogovoreno i snažno se nadamo da će ti dogovori biti implementirani.

E sad, ako uzmemo Zajednicu opština sa srpskom većinom, da. Mora da se primeni i ovo je jedan od retkih, ili jedini sporazum koji je ratifikovala Skupština Kosova dvotrećinskom većinom. Dakle, to znači da ako je ratifikovan, onda se mora implementirati. Ako je prvi korak urađen, mora se uraditi i drugi. Ali, isto važi i za drugu stranu, za Srbiju, jer ako govorimo o obavezi da ne sprečavamo Kosovo da se pridruži međunarodnim organizacijama, kao prvo, ako kažemo da smo u Savetu Evrope, oni to ne bi trebalo da sprečavaju. I to je vrlo jasan stav Evropske unije, koji je i Brisel nekoliko puta preneo.

RTV21: Ali kada pominjete nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, postoji dokument, a to je dokument EU, jer je usvojen kao dokument EU. Ali, na Kosovu i dalje postoje različiti stavovi o tome. Između „non-pejpera“ i zvaničnog dokumenta, da li će Kosovo biti u obavezi da ovo pošalje svom Ustavnom sudu?

Ambasador Orav: Imamo specijalnog predstavnika EU za dijalog i ja ne želim da radim njegov posao govoreći šta tačno Kosovo treba da uradi u tom pogledu. Opet, Zajednica opština sa srpskom većinom je neophodna. Mora se implementirati. I sada je Peter Sorensen bio tu da sasluša političke lidere, kakva su očekivanja, šta se može, a šta ne može, ali da vidimo kada će se vratiti sledeći put i šta će ponuditi ili tražiti od stranaka da urade.

RTV21: Dakle, za EU je ovo službeni dokument?

Ambasador Orav: Da, istina!

RTV21: I nećete ponovo otvarati, ako dođe do sledeće faze nakon stvaranja nove kosovske vlade?

Ambasador Orav: Opet, ne bih želeo ovo da komentarišem jer je to posao Petera Sorensena, specijalnog predstavnika EU, koji je plaćen da radi ovaj posao.

RTV21: Dakle, ambasadore, u kojoj meri svi ovi koraci, uključujući i implementaciju sporazuma, Osnovnog, Ohridskog sporazuma, predlog statuta koji treba uputiti Ustavnom sudu, u kojoj meri ti koraci određuju evropski put Kosova? U kojoj meri to onemogućavaju?

Ambasador Orav: Kao što sam već rekao, krajnji cilj ovog procesa je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. I to je način kako se mogu pridružiti Evropskoj uniji. Naravno, pre ove konačne normalizacije to nije moguće učiniti. Ne želim sada da ulazim u svaki pojedinačni korak, da li će jedna ili druga strana učiniti taj korak ili drugi korak, implementirati ovaj sporazum ili neki drugi sporazum. Mislim, sve se mora implementirati, sve [što je] dogovoreno {mora biti implementirano]. Ako treba još nešto da se dogovori, dobro, ali krajnji cilj je normalizacija kako bi i jedni i drugi bili dobrodošli - verovatno istog dana - u Evropsku uniju.

RTV21: Ali ambasadore, Kosovo ima zahtev za članstvo u Evropskoj uniji ili je već podnelo zahtev. To je jedina država na zapadnom Balkanu koja nema aproksimaciju sa Evropskom unijom kao ostale zemlje zapadnog Balkana, budući da o zahtevu još nisu raspravljale države članice EU. Očekivanja Kosovaca su velika, ali bi skepticizam prema EU mogao da poraste i nečinjenjem u odnosu na Kosovo.

Ambasador Orav: Da, zahtev Kosova za pridruživanje Evropskoj uniji stigao je u decembru 2022. godine, a Evropska komisija je spremna da razmotri ili da svoje mišljenje o članstvu Kosova čim 27 država članica pristane da ga pošalje Komisiji. Dakle, ono što je važno napomenuti u ovoj fazi je da se politika proširenja EU vratila. To kažemo kao svojevrsni slogan da je politika proširenja EU bila najuspešnija politika, i to je tačno. Ali nešto pre 2022. godine, postojao je period kada, recimo, to možda i nije bilo tako ozbiljno shvaćeno sa obe strane, ali sada se vraća. Kada EU govori o proširenju, mi smo veoma ozbiljni. Mi, mislim, države članice Evropske unije, i ja to prilično dobro znam jer sam pre dolaska ovde 1. septembra radio u Briselu na drugoj strani ulice, mislim, predstavljajući jednu državu članicu u Savetu. Dakle, svi ozbiljno govore o proširenju u ovom veoma zbunjujućem, čudnom i opasnom geopolitičkom okruženju. Potrebni su nam svi oni koji su potencijalno sa nama. I, naravno, sve zemlje zapadnog Balkana su u Evropi; one su potencijalno članice Evropske unije i nadamo se da ćemo krenuti što je brže moguće. Dakle, snažno se nadam da će se ovo pitanje koje ste upravo pomenuli uskoro smatrati zatvorenim.

RTV21: Šaljete optimizam Kosovcima da budu optimisti na svom putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Ambasador Orav: Na isti način, kao što sam pomenuo, mislim i oni koji rade na procesu proširenja, ako veruju da se ništa ne može učiniti, onda se ništa neće dogoditi. A ako narod Kosova veruje da se ništa ne može desiti, onda se ništa neće ni desiti. I važno je da vlada, takođe, sledeća, bude spremna za trenutak, da ako proces krene, da kažemo, ako se voz kreće, onda voz neće otići bez Kosova. Ovde je jako važno pomenuti i jedan broj jer se sada, nakon izbora, sastajem i sa političarima i razgovaram sa puno ljudi, a onda se koriste različiti brojevi. Različiti procenti: 42%, 17%. Ali, za nas je najvažniji broj 92. Devedeset dva posto stanovništva Kosova podržava članstvo u Evropskoj uniji, pa očekuju da postanu članovi. Dakle, to je pitanje za vas. Takođe, nema pesimista, možda je tih 8% pesimista, ili iz nekog razloga nisu pristalice. Ali 92% je optimista i želi da se pridruži, što stavlja veliku odgovornost na našu stranu i veliku odgovornost na sledeću vladu da ispuni očekivanja tih ljudi.

 RTV21: Ali tih 92% čeka da zemlje članice EU vide, da razgovaraju, da otvore put za Kosovo, o aplikaciji Kosova za članstvo.

Kažete da će se to dogoditi kada se 27 zemalja dogovori među sobom.

Ambasador Orav: Da.

RTV21: I to je prilično dug proces, ambasadore?

Ambasador Orav: Ne znam više, jer se stvari dešavaju vrlo brzo. Mislim, nakon intervjua ću ponovo da proverim svoj telefon da vidim u kakvom svetu danas živimo; stvari se mogu dogoditi vrlo brzo. I snažno se nadam da će sledeća vlada biti stabilna i da ćemo imati vrlo blisko partnerstvo i saradnju. Ono što Vlada može da učini jeste da uveri partnere da moramo ići napred.

RTV21: Ambasadore, što se tiče evropske budućnosti Kosova, na Kosovu je sproveden izborni proces. Sastali ste se sa političkim liderima iz čitavog spektra ovde na Kosovu nakon završetka ovog procesa. Rekli ste da ste razgovarali o narednim koracima nakon izbora i citiram: "Primetili ste da velika većina ljudi na Kosovu teži ulasku u EU. Nova vlada mora aktivno da sprovodi reforme da bi se to dogodilo." Koje ste reforme konkretno tražili od kosovskog rukovodstva?

Ambasador Orav: Evropska unija, odnosno naša kancelarija ovde, priprema svake godine godišnji izveštaj. A ideja ovog izveštaja je da navede sve ono što još treba da se uradi. U idealističkom svetu, ovaj izveštaj bi svake godine trebalo da bude sve tanji i tanji, tako da konačno bude svega nekoliko rečenica, a poruka vladi bi bila: ta polja još treba da se urade, a onda ste tu. Mislim, ne živimo u idealnom svetu. Govorimo i mnoge druge stvari, pritiskamo različite institucije i tako dalje. Ali ono što je važno u ovom godišnjem izveštaju, prvo, kada ga pripremamo, jeste da radimo kao rendgenski snimak. Moramo da znamo sve što se dešava u društvu. Zatim opisujemo situaciju i identifikujemo nedostatke - šta treba učiniti. Zatim se daju preporuke koje radnje treba preduzeti. Dakle, ovo je savršen dokument za novu vladu ako će da priprema koalicioni sporazum ili vladin program, da to uzme za osnovu i krene ka Evropskoj uniji. Reforme, tu su mnoge stvari: vladavina prava, koja je uvek važna u svim zemljama zapadnog Balkana, ljudska prava, ekonomska reforma, reforma životne sredine. Dakle, postoji čitav niz pitanja koja moraju da se reše.

RTV21: A povrh toga, Dijalog?

Ambasador Orav: I, naravno, povrh toga, proces normalizacije. Sve te stvari treba uraditi. Opet, EU je motivator. Jer bez motivacije EU, mnoge zemlje koje su se ranije pridružile, bi rekle: "Ne treba nam ova reforma, koga briga? Politički je skupo ako ćemo da radimo ovako nešto." Recimo životna sredina, postavljanje nekih filtera ili alata za prečišćavanje za fabrike. To je skupo i onda će biti manje konkurentnosti za te fabrike. Dakle, nijedan političar to ne želi da učini dobrovoljno. To forsira Evropska unija, a nada da ćemo se jednog dana pridružiti Evropskoj uniji je nešto što jako pomaže političarima da rade stvari koje čine naš svet boljim. Takođe, kada se zemlje pridruže Evropskoj uniji, one mogu da počnu da rade kao punopravne države članice.

RTV21: Ovde na Kosovu postoji svojevrsni sukob političkih snaga oko formiranja vlasti. Može li manjinska vlada, koja se može formirati, da uspori vaš zahtev za reformama? Može li biti problema na putu integracije?

Ambasador Orav: Mi smo posetioci vaše zemlje i nećemo govoriti ko bi trebalo da bude u Vladi. Ali ono što se snažno nadam jeste da će doći do vlade što je pre moguće kada sve procedure, naravno, budu ispunjene, što se tiče brojanja glasova i svih žalbi i tako dalje. I snažno se nadam da će ova vlada biti stabilna, da je sa njom moguće raditi zajedno, da se ne ide odmah u novu predizbornu kampanju. Jer to može malo da potkopa reformu i entuzijazam.

RTV21: Šta za vas znači stabilna vlada?

Ambasador Orav: Stabilna vlada znači da ako nešto obećaju, onda to i ispune. [To takođe znači] da mogu da obećaju.

RTV21: Dobro. Mnogo je zabrinutosti nakon slučaja Banjska, ambasadore Orav. Kosovo je ostavljeno pod merama EU, ali od Srbije nije tražena direktna odgovornost. Zašto nema akcije EU za Banjsku i za druge slučajeve, kao na primer Ibar-Lepenac?

Ambasador Orav: U toku dve godine, dve godine da, dogodila su se tri ozbiljna dela. Prvi je bio u maju 2023; drugi je bio slučaj Banjska, a sada, naravno, ovaj teroristički napad na vodovodni kanal. Dakle, šta je EU uradila? Pokazali smo solidarnost sa Kosovom. Ali, u međuvremenu, i naš stav je sasvim jasan, a i javno [saopšten] mnogo puta: svi počinioci iz slučaja Banjska treba da budu izvedeni pred lice pravde. Zamolili smo i Srbiju da sarađuje u vezi sa ovim slučajem.

RTV21: Kada će biti ukinute mere EU?

Ambasador Orav: Rasprava je u toku.

RTV21: Prošle su tri godine kako se raspravlja.

Ambasador Orav: Rasprava je u toku. Kada su mere uvedene, bila je potrebna deeskalacija i uveravam vas da se razgovara. Ali, da bi se ove mere ukinule, svih 27 država mora da se složi. Kada je Peter Sorensen bio ovde, ovo pitanje su pokrenule i sve političke stranke, poslovna zajednica i civilno društvo, i on će ovu poruku preneti u Brisel.

RTV21: Zašto ne ukinete mere u trenutku kada tražite da Kosovo i Srbija sednu? Zašto ne dati neki dobar, pozitivan znak stranama, posebno Kosovu, da se nešto mora učiniti da se krene napred? Šta je ometalo dosadašnje ukidanje kosovskih mera?

Ambasador Orav: Kao što sam rekao, potreban nam je konsenzus. Svih 27 država članica mora da se složi, pa se nadamo da će ova vlada koja će uskoro biti formirana, pomoći da se države članice ubede da ukinu te mere.

RTV21: Da li je Kosovo uradilo nešto loše - mnogo lošije što mere još nisu ukinute? Koja je greška Kosova nakon slučaja Banjska koja nije doprinela ukidanju mera?

Ambasador Orav: Razlog zašto su mere uvedene pre skoro dve godine je bio drugačiji. To je bilo zbog eskalacije na severu. Kao što sam rekao, za ukidanje mera potreban nam je konsenzus svih 27 država članica.

RTV21: Ambasadore, pričamo o severu i Kosovu. EU i druge zemlje zatražile su od Kosova koordinaciju. Ali, vlada u Prištini kaže da preduzima akcije na osnovu onoga što je dogovoreno i njenog prava da proširi suverenitet na svaki deo Kosova. Pre svega, prema Vladi Kosova, bitka se vodi i za uspostavljanje vladavine prava. Nije li EU bila malo oštra prema Kosovu, posebno kada je reč o severnom delu Kosova?

Ambasador Orav: Što se tiče institucija kojima upravlja Srbija na Kosovu, stav EU je sasvim jasan: da ovo pitanje treba rešiti kroz dijalog koji vodi EU. I kako je navedeno, vlada je postupila na drugačiji način. To je problem.

RTV21: Dakle, vlast nije poslušala poruke EU? Da ili ne?

Ambasador Orav: Ne. Mislim, dogovor je sporazum uz posredovanje EU, da da, to treba rešiti kroz Dijalog. [Ako to nije slučaj], onda postoji problem.

RTV21: Ambasadore Orav, hvala vam puno što ste danas bili sa nama.

Ambasador Orav: Hvala vam puno na ovoj prilici da dođem u vaš studio.

Kompletan intervju ovde: https://www.youtube.com/watch?v=qZ89rzBaLRw