Kosovu su potrebne reforme u ekonomskoj, socijalnoj i zdravstvenoj oblasti, gde postoje prepreke za rast i konkurentnost

Dana 12. jula 2021. godine, na godišnjem sastanku dijaloga o ekonomskoj politici, sastali su se i o Evropskom reformskom programu (ERP) 2021-2023. razgovarali predstavnici država članica EU, zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i predstavnici centralnih banaka zapadnog Balkana i Turske. Sastanak je organizovan pod slovenačkim predsedavanjem Savetom Evropske unije.

Sastanak se usredsredio na izuzetne izazove u javnom zdravstvu, ekonomskim i socijalnim oblastima koje je izbijanje pandemije COVID-19 izazvalo na zapadnom Balkanu, u Turskoj i u državama članicama EU. Učesnici su prepoznali nepokolebljivu solidarnost između EU i zapadnog Balkana i Turske, pružajući pravovremenu medicinsku i finansijsku pomoć radi borbe protiv pandemije COVID-19 i doprinoseći rešavanju socio-ekonomskog uticaja pandemije u regionu. Sve strane su se saglasile da će se ovogodišnji dijalog o ekonomskoj politici fokusirati na podršku srednjoročnom ekonomskom oporavku i održivosti regiona, uz istovremeno privremeno ublažavanje uticaja pandemije na rast, zapošljavanje i socijalnu koheziju kroz transparentne fiskalne i finansijske mere. EU će nastaviti da podržava partnere za proširenje u ispunjavanju kriterijuma za ekonomsko pristupanje u skladu sa revidiranom metodologijom proširenja EU. Što se tiče ekonomske situacije na Kosovu 2020. godine, privredni rast se pretvorio u značajnu recesiju zbog zaključavanja i ograničenja putovanja, što je bilo povezano sa pandemijom. Istovremeno, glavne sistemske prepreke za rast i konkurentnost i dalje nastavljaju da predstavljaju izazov.

Ovogodišnji sastanak razmatrao je Program ekonomskih reformi na Kosovu, fokusirajući se na efikasno sprovođenje sistemskih reformi koje će doprineti ublažavanju uticaja pandemije i ubrzati post-krizni privredni oporavak, istovremeno podržavajući održivu makroekonomsku i fiskalnu politiku i postepeno obnavljajući fiskalna pravila, što je od ključne važnosti. U smislu jačanja konkurentnosti i dugoročnog i inkluzivnog rasta, posebno Kosovo treba da se pozabavi formalizacijom ekonomije i niskom konkurentnošću privatnog sektora; zatim da iskoristi potencijale obnovljivih izvora i uštede energije, da potpuno otvori tržište energije; kao i da poboljša kvalitet i relevantnost obrazovnog sistema za povećanje zaposlenosti i ublažavanje neusklađenosti veština.

Tomaš Šunjog (Tomáš Szunyog), šef Kancelarije EU na Kosovu/specijalni predstavnik EU, rekao je:

"Tokom pandemije, EU je pokazala svoju podršku Kosovu pružajući preko potrebnu medicinsku i finansijsku podršku za borbu protiv ove krize i rešavajući njen socio-ekonomski uticaj. Sistemska reforma i dogovorene smernice politike su sada neophodne kako bi se smanjio socijalno-ekonomski jaz između Kosova i EU.”

Hekuran Murati, kosovski ministar finansija, rada i transfera i koordinator programa ekonomskih reformi pozdravio je usvajanje Zajedničkih zaključaka o ekonomskom i finansijskom dijalogu i izjavio: „Vlada je usvojila Reviziju budžeta za 2021. godinu, prema kojoj je revidirana nominalna stopa rasta naviše na 7,9%, a budžetski prihod revidiran je naviše za oko 150 miliona evra. U Izveštaju budžeta za 2021. predviđen je paket ekonomskog preporoda u iznosu od 420 miliona evra (oko 6% BDP-a). Glavni cilj paketa je ekonomsko oživljavanje i poboljšanje socijalne zaštite.”

-------------------------

Evropski reformski program (ERP) je dijalog o ekonomskom upravljanju između EU i zapadnog Balkana i Turske. ERP treba da pripremi region za buduće učešće u sistemu koordinacije ekonomske politike EU, poznatom kao Evropski semestar.

Ove godine je dogovoreno šest ciljanih reformskih mera:

1. Obezbediti dobro ciljanu i privremenu fiskalnu podršku povezanu sa domaćinstvima i preduzećima ranjivim u odnosu na pandemiju; pod uslovom da je ekonomski oporavak dobro ukorenjen, predvideti u budžetskom i srednjoročnom okviru rashoda za 2022. postepeni povratak na gornji nivo deficita od 2%, prema definiciji fiskalnog pravila, do 2023. godine. U cilju obezbeđivanja efikasne, poštene i održive javne potrošnje, revidirati zakon o javnim platama i pripremiti reviziju sistema socijalnog osiguranja, uključujući tu i boračke penzije. Preduzeti reviziju poreskih izdataka kvantifikujući veličinu prihoda bez izuzeća i sniženih stopa.
2. Poboljšati izvršenje kapitalne potrošnje primenom administrativnih uputstava o planiranju, izboru, izvršenju i praćenju kapitalnih projekata i unapređivanjem višegodišnjeg planiranja projekata. Da bi se smanjio rizik od potencijalnih obaveza, poboljšati finansijski nadzor i odgovornost javnih preduzeća, uključujući njihovo redovno tromesečno izveštavanje. Preduzeti dalje korake ka uspostavljanju nezavisnog tela za fiskalni nadzor, na osnovu preporuka iz dokumenta o opcijama.
3. Održati snažan regulatorni okvir finansijskog sektora u skladu sa najboljim međunarodnim praksama i praksama EU, obezbediti zdravo upravljanje kreditnim rizikom, transparentan prikaz kvaliteta imovine, odgovarajuće rezervisanje i razviti bolje integrisan okvir za merenje zaduženosti domaćinstava. Dalje smanjiti preostale institucionalne i pravne prepreke za brzo i efikasno rešavanje problematičnih kredita. Osigurati efikasno funkcionisanje centralne banke sprovođenjem dubinske analize kadrovskih zahteva u njenim ključnim oblastima politike, posebno finansijske stabilnosti i nadzora finansijskog sektora i popunjavanjem upražnjenih mesta u odboru potrebnih za obnavljanje kvoruma.

4. Usvojiti koherentnu dugoročnu energetsku i klimatsku strategiju za smanjenje emisije ugljenika, uključujući i planove za postupno ukidanje subvencija za ugalj i fosilna goriva, kao što je predviđeno Sofijskom deklaracijom. U skladu sa obavezama Zelene agende za zapadni Balkan: povećati podsticaje za energetsku efikasnost za privatni sektor i domaćinstva i poboljšati šeme podrške za projekte obnovljive energije uvođenjem konkurentnih nadmetanja/aukcija; usvojiti akcioni plan za postepeno prilagođavanje energetskih tarifa koje odražavaju stvarne troškove i obezbediti mere za ublažavanje za ugrožene potrošače.

5. Ažurirati akcioni plan Nacionalne strategije za prevenciju i borbu protiv neformalne ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala za period 2019–2023. i obezbediti njegovo sprovođenje. Sprovesti mere podsticaja sa ciljem da formalizuju neformalno zapošljavanje i biznise i pozabaviti se utajom poreza u identifikovanim sektorima visokog rizika u skladu sa strategijom i akcionim planom. U cilju sprečavanja utaje poreza na dohodak od imovine, poboljšati transparentnost objavljivanjem svih prodajnih cena nekretnina.

6. Temeljno primeniti postojeće mehanizme osiguranja kvaliteta na svim nivoima obrazovanja kroz pojačane školske inspekcije i efikasnost koordinatora za kvalitet, kao i praćenje studijskih programa od strane Agencije za akreditaciju. Razviti sistem za praćenje i predviđanje potreba za stručnim veštinama na tržištu rada kako bi se olakšalo prilagođavanje sistema obrazovanja i obuke i pružanje prekvalifikacija i usavršavanja u skladu sa potrebama tržišta rada. Uspostaviti međuministarsku radnu grupu koja obuhvata relevantna ministarstva, njihove agencije i ostale zainteresovane strane, radi izrade plana implementacije garancija za mlade.

Molimo pogledajte objavljene Internet vesti: https://www.consilium.europa.eu/en/press/press-releases/2021/07/12/western-balkans-and-turkey-joint-conclusions-of-the-economic-and-financial-dialogue-of-12-july-2021/

Zajedničke zaključke možete naći ovde: https://data.consilium.europa.eu/doc/document/ST-10434-2021-INIT/en/pdf

Činjenice i podaci o Evropskom reformskom programu dostupni su ovde: https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/policy/policy-highlights/economic-governance_en