Nema više vremena za gubljenje: 2026. mora doneti funkcionalne institucije i napredak Kosova
Kada sam prošle godine pisao svoj prethodni autorski tekst, još sam bio nov na Kosovu, sa svega četiri meseca na funkciji. Godinu dana kasnije, više se ne smatram novim. Godina koja je iza nas produbila je moje razumevanje Kosova — njegove istorije, kulture i, iznad svega, izuzetne energije, pozitivnog stava i otpornosti njegovih ljudi.
Tokom godine, moji obilasci opština vodili su me širom Kosova. Putujući iz jedne opštine u drugu, susretao sam ljude iz svih zajednica i slušao njihove brige, težnje i svakodnevne izazove. Ti razgovori pružili su dragocen uvid u lokalne realnosti, kao i snažnu posvećenost evropskim vrednostima i želju za boljom budućnošću.
U vremenu duboke globalne neizvesnosti, vrednosti su važnije nego ikada.
Evropa proživljava najizazovniji period ovog veka. Neisprovocirani agresorski rat Rusije protiv Ukrajine srušio je dugogodišnje pretpostavke o miru na našem kontinentu i podsetio nas da se bezbednost, demokratija i sloboda nikada ne smeju uzimati zdravo za gotovo.
Kao mirovni projekat od samog početka, Evropska unija se vratila svojim temeljnim načelima. Ujedinjena u podršci Ukrajini, EU je ostala na svom kursu, prilagođavajući svoje politike i instrumente širim bezbednosnim izazovima koje donosi kontinuirana ruska agresija. Snažna u svom jedinstvu, EU je poslala jasnu poruku: nećemo podleći zastrašivanju niti agresiji.
U ovom promenljivom geopolitičkom okruženju ohrabrujuće je videti Kosovo kako čvrsto stoji na pravoj strani istorije.
Usklađivanje Kosova sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući punu podršku sankcijama protiv Rusije i Belorusije, prevazilazi puko političko opredeljenje. Ono odražava principijelnu posvećenost EU i jasnu spremnost da se doprinese bezbednosti Evrope. To takođe predstavlja poštovanje evropskih vrednosti u teškim vremenima, što je ključno za predstavljanje Kosova kao pouzdanog partnera u trenutku kada su politika proširenja i postepene integracije EU dobile novi zamah.
Ovaj zamah, zajedno sa kontinuiranom podrškom EU Kosovu, predstavlja priliku koja se mora iskoristiti.
Od 1999. godine, Evropska unija je uložila više od 3,7 milijardi evra u Kosovo, što je čini najjačim partnerom Kosova i najvećim pružaocem finansijske pomoći. Ove investicije, koje iz godine u godinu rastu, jasno pokazuju da EU Kosovo vidi ne samo kao partnera, već i kao sastavni deo procesa evropskih integracija.
Sa nadom i ohrabrenjem gledali smo na pozitivna dešavanja, uključujući naročito dobro sprovođenje parlamentarnih izbora u februaru i lokalnih izbora u oktobru i novembru, nakon čega je usledila nesmetana primopredaja vlasti u četiri severne opštine. Ovo je ključno za uključivanje svih građana, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, u politički život Kosova.
Ova dešavanja su, zauzvrat, omogućila EU da započne postepeno ukidanje mera uvedenih 2023. godine, kako je najavila visoka predstavnica Kalas tokom svoje posete Prištini u maju. Na marginama Samita EU–Zapadni Balkan 17. decembra, predsednica fon der Lajen je saopštila da će sva preostala sredstva biti oslobođena početkom naredne godine.
Međutim, Kosovo je bilo sputano dugotrajnim političkim zastojem. Na mnogo načina, 2025. je bila izgubljena godina. Politička i institucionalna paraliza ne samo da je zaustavila reforme u zemlji, već je i ograničila sposobnost Kosova da u potpunosti iskoristi podršku EU, uključujući Plan rasta EU za Zapadni Balkan, koji je za ekonomski rast i neophodne reforme Kosova namenio 882 miliona evra.
Uprkos tome, ostajem optimista da će poslednji dani 2025. godine označiti prekretnicu.
Verujem da će izbori 28. decembra omogućiti brzo konstituisanje Skupštine i formiranje stabilne vlade. Kosovo ne može sebi priuštiti još jednu godinu stagnacije.
Granice Ustava Kosova bile su dovoljno testirane tokom 2025. godine i nema potrebe da se dalje testiraju. Poštovanje vladavine prava, nezavisnost pravosudnih institucija — uključujući Kosovsko tužilačko veće — kao i nastavak reforme pravosuđa, ostaju od suštinskog značaja za demokratski razvoj Kosova i njegovu evropsku budućnost.
Jednako je važno očuvanje multietničkog karaktera Kosova. Ustav Kosova, zasnovan na Ahtisarijevom planu, prepoznaje Kosovo kao multietničko društvo i pruža snažnu zaštitu prava nevećinskih zajednica, decentralizovano upravljanje i mehanizme za političko učešće. Potpuno prihvatanje i sprovođenje ovog ustavnog okvira u interesu je svih koji žive na Kosovu.
Neophodno je da Kosovo bez odlaganja uspostavi potpuno funkcionalne institucije.
Evropskoj uniji je potreban stabilan i pouzdan partner — sposoban da sprovodi reforme i ispunjava obaveze koje je Kosovo preuzelo prema EU, uključujući i u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, koji se vodi uz posredovanje EU. Napredak u sprovođenju sporazuma o normalizaciji ostaje ključan za napredak obe zemlje na njihovim evropskim putevima.
Nema više vremena za gubljenje. 2026. mora doneti funkcionalne institucije i stvarni napredak za Kosovo — napredak u ekonomskom razvoju, borbi protiv korupcije, obrazovanju, zdravstvu i zaštiti životne sredine. Na kraju, ove reforme imaju za cilj unapređenje svakodnevnog života ljudi širom Kosova.
Podrška EU u ovom nastojanju traje neprekidno od 1999. godine i nastaviće se. Imajući to u vidu, želim svima na Kosovu Novu godinu obeleženu mirom, stabilnošću i opipljivim napretkom koji koristi svim njegovim građanima.
Objavila Koha