U julu 1995. ispisano je jedno od najmračnijih poglavlja moderne evropske istorije. Preko 8.300 dečaka i muškaraca sistematski je ubijeno i pokopano u masovne grobnice u brdima oko Srebrenice. Danas, 29 godina kasnije, 14 od tih žrtava, koje su tek nedavno identifikovane, naći će svoj mir u Memorijalnom centru i mezarju Srebrenica-Potočari. Za njihove porodice i najmilije, konačno je završen dug i bolan period neizvesnosti.

Srebrenica ostaje dubok ožiljak u istoriji Evrope. Neuspeh da se spreči ovaj genocid je teret koji i dalje nosimo. I Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde nesporno su utvrdili da je ovaj zločin genocid.

Obećali smo da nikada nećemo zaboraviti – niti žrtve, niti trajnu bol njihovih porodica i najmilijih. Njihovo sećanje nas tera da svaki dan radimo kako bismo osigurali da se istorija ne ponovi, u svetu u kojem se mir čini sve krhkijim.

Svojom odlukom o proglašavanju 11. jula za Međunarodni dan razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija dodatno je istakla značaj ove tragedije i van evropskog kontinenta.

Međutim, u Bosni i Hercegovini i celom regionu i dalje je prisutna zabrinjavajuća tendencija negiranja. Bilo kakvo negiranje genocida je šamar pravdi i prepreka pomirenju. Stav Evropske unije je jasan - nema mesta negiranju genocida, istorijskom revizionizmu ili veličanju ratnih zločinaca u društvima koja cene istinu i pravdu.

Pomirenje je odgovornost svih. Pomirenje nije apstraktan cilj, već mora da postane svakodnevna praksa sveprisutna u politici, obrazovanju i svakoj drugoj sferi svakodnevnice. Uloga političkih lidera u regionu je, iznad svega, da odbace retoriku podela i aktivno promovišu pomirenje, što, opet, iziskuje uvažavanje istorijskih činjenica, pijetet prema žrtvama i negovanje kulture mira i saradnje.

Lideri zemalja članica EU su u martu doneli odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom. Početak ovog puta ka članstvu vraća nadu u političku stabilnost, privredni rast i bolju budućnost za građane u BiH. Naglašava opredeljenost EU da podrži Bosnu i Hercegovinu u uspostavljanju funkcionalne demokratske države i društva u kojem prevladavaju pluralizam, pravda i ljudsko dostojanstvo.

Pokazali smo da je to moguće. Naime, i sama EU je zamišljena da donese mir i pomirenje na evropskom kontinentu, dugo podeljenom krvavim bratoubilačkim ratovima. To ne bi bilo moguće bez prihvatanja utvrđenih istorijskih činjenica i posvećenosti izgradnji institucija koje će osigurati trajni mir.

Genocid u Srebrenici je bolan podsetnik na ono što se može dogoditi kada političke elite oslobađaju i promovišu mržnju. Naša je zajednička dužnost da osiguramo da ovo sećanje služi kao snažan podsetnik na posledice takve mržnje i netolerancije. Naša je zajednička dužnost da osiguramo da se ova zlodela nikada više ne ponove. Evropska unija stoji uz Bosnu i Hercegovinu u ovom nastojanju.