Pitanja za intervju za g. Aivo Orav-a, ambasadora EU na Kosovu za „FOCUS Newsletter“, februar 2025.

1. EU je odigrala ključnu ulogu u podršci ekonomskom razvoju Kosova kroz finansijsku pomoć, smernice za politiku i programe za izgradnju kapaciteta. Iz vaše perspektive, koji su ključni ekonomski prioriteti EU za Kosovo i kako vidite da se razvija angažovanje EU u cilju dalje podrške dugoročnoj ekonomskoj otpornosti, rastu privatnog sektora i regionalnoj ekonomskoj integraciji? 

Evropska unija je najveći trgovinski partner Kosova, investitor i pružalac finansijske pomoći. EU i njene države članice i institucije, posebno Evropska komisija, igrale su i nastavljaju da igraju istaknutu ulogu, prvo u rekonstrukciji Kosova, a zatim i u njegovom razvoju. Dok je pomoć EU u početku bila fokusirana na akcije hitne pomoći i obnovu, sada se koncentriše na promovisanje kosovskih institucija, održivi ekonomski razvoj i evropsku budućnost Kosova. Glavni prioritet za EU ​​je približavanje Kosova EU. Želimo da podržimo ekonomski razvoj u skladu sa principima EU o ekonomiji zasnovanoj na pravilima i transparentnoj ekonomiji sa zdravom fiskalnom politikom. U praksi, ovo takođe znači podršku Kosovu da primenjuje pravila i propise EU. Regionalna ekonomska integracija i postepena integracija u jedinstveno tržište EU su ključno važni za povećanje rasta. 

EU je daleko najveći pojedinačni donator koji pomaže Kosovu i regionu zapadnog Balkana. Kroz svoje finansijske instrumente tokom perioda 2007 – 2020. uložili smo više od 1,5 milijardi evra u rekonstrukciju, reformu javne uprave, vladavinu zakona, održivu ekonomsku reformu, razvoj privatnog sektora, obrazovanje, poljoprivredu, društveni razvoj, civilno društvo i medije, kao i mnoge druge ključne oblasti na Kosovu. 

EU je takođe glavni trgovinski partner Kosova, sa više od trećine kosovskog izvoza na tržišta EU i sa više od trećine uvoza poreklom iz EU. Mi stalno pokušavamo da pronađemo načine i podržimo vladu da poveća ovu trgovinu u korist Kosova. Nadamo se da će se udeo kosovskog izvoza u EU dalje povećavati. 

Kosovo ima veliku dijasporu u EU, sa skoro isto toliko Kosovaca koji žive, rade i doprinose u zemljama EU kao i na samom Kosovu. Mnogi od njih još uvek održavaju bliske veze sa svojim korenima na Kosovu i pokušavaju da pomognu svojim porodicama i privredi. Jedinstveni ste kada je u pitanju doprinos dijaspore privredi, slanjem doznaka već duže vreme, ali u poslednje vreme sve više gledate i na ulaganje u proizvodne sektore i svojim znanjem doprinosite lokalnim institucijama. Ovo je razvoj koji želimo da podržimo.

EU je posvećena tome da nastavi ovu podršku, jer naša težnja za Kosovo i sve naše partnere sa zapadnog Balkana jeste da se u bliskoj budućnosti pridruže Evropskoj uniji. Da bi se to desilo, pored političke volje na obe strane, Kosovo treba da napravi krupne korake i sprovede neophodne reforme, posebno u sferi ekonomije. Tu smo da pomognemo.

2. Kosovo se i dalje suočava sa poteškoćama u privlačenju velikih stranih investicija, uključujući ovde i pitanja koja se odnose na pravnu sigurnost, regulatorne okvire, pristup finansijama i razvoj infrastrukture.  Koje su ključne oblasti fokusa EU u pomaganju Kosovu da poboljša svoju investicionu klimu i da poboljša svoju privlačnost za međunarodne investitore? Kako postojeći programi i instrumenti EU mogu bolje da podrže preduzeća sa sedištem na Kosovu u integrisanju u evropska i regionalna tržišta?

Naveli ste zaista ključne izazove sa kojima se veliki investitori suočavaju kada odlučuju da li da ulažu u privredu. U slučaju Kosova dodatna briga su bezbednosna pitanja. Zbog toga EU ističe važnost dobrosusedskih odnosa za sve naše partnere sa zapadnog Balkana i pomaže dijalog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. 

Većina velikih stranih investitora na zapadnobalkansku šestorku gleda kao na jedno tržište. Dakle, ometanje protoka robe i ljudi kroz tarifne i ne-carinske barijere ih obeshrabruje po pitanju ulaganja u region. Rekavši to, želeo bih da istaknem da je pozitivno to što je krajem prošle godine postignut veoma važan sporazum kojim je deblokirano donošenje odluka u CEFTA i Kosovo sada može da se predstavlja u njenim odborima. Ovo otvara put za napredak u sprovođenju Akcionog plana zajedničkog regionalnog tržišta u okviru Berlinskog procesa. Obe ove platforme, ako se pravilno sprovode, olakšaće trgovinski tok između ekonomija šestorke zapadnog Balkana i pružiće više mogućnosti za privrede i narode. Istovremeno, ovo će privući i veće investicije. Regionalna ekonomska konvergencija koja se može postići kroz zajedničko regionalno tržište takođe je preduslov za učlanjenje u jedinstveno tržište EU. 

Napominjem i da su trendovi pozitivni. Direktne strane investicije na Kosovu beleže stalni porast u poslednjih nekoliko godina. Sada je ključno važno da se diversifikuju ove investicije i da se obezbedi da se ulaže u produktivnije sektore, kako bi se obezbedio dalji rast privrede.  Mnogi potencijalni investitori jasno vide lokaciju Kosova i ovdašnje mlado stanovništvo kao prednost. Napore u borbi protiv korupcije prepoznaju i međunarodne organizacije i tokom proteklih godina beleži se stabilan rast. Kosovo treba da iskoristi ovo tako što će ubrzati neophodne reforme za rešavanje bilo kakvih sistemskih izazova. Kosovo takođe treba da dalje razvija strategije u vezi sa tim kako da postane konkurentnije. Spremni smo da podržimo svaki takav rad. 

3. Dobro strukturiran i inkluzivan javno-privatni dijalog je od suštinskog značaja za negovanje stabilnog i konkurentnog poslovnog okruženja. EU se dosledno zalagala za jače angažovanje privatnog sektora i kreatora politike. Kako EU podržava institucionalnu saradnju između kosovske vlade i preduzeća i koje najbolje prakse bi Kosovo moglo da usvoji kako bi obezbedilo da privatni sektor igra aktivniju ulogu u oblikovanju ekonomskih reformi?

Privatni sektor igra ključnu ulogu u razvoju privrede, dok je posao vlasti da omogući rast. Snažno smo se zalagali za jači angažman između privatnog sektora i kreatora politike. Sa tim u vezi, Nacionalni savet za privredu i investicije, osnovan prošle godine, pokazao se kao veoma korisna platforma za razgovore sa vlastima o poslovnim interesima i za suočavanje sa izazovima na koje nailaze. Videli smo da se o pitanjima koja je identifikovao privatni sektor razgovara direktno sa najvišim predstavnicima vlade tokom plenarnih sednica Nacionalnog saveta. Uvek postoji prostor za poboljšanje, posebno kada je u pitanju proces izrade pravnog okvira. Vlasti bi imale velike koristi od uključivanja privatnog sektora u svoje procese kreiranja politike od rane faze. 

4. Mala i srednja preduzeća (MSP) su okosnica kosovske privrede, ali se često bore sa veličinom, finansiranjem i usaglašenošću sa standardima tržišta EU. Kako inicijative i finansijski instrumenti koje pruža EU podržavaju mala i srednja preduzeća, start-ap preduzeća i preduzeća vođena inovacijama na Kosovu? Da li postoje mogućnosti za kosovska preduzeća da bolje iskoriste programe EU kao što su Horizont Evropa, Digitalna Evropa ili drugi regionalni mehanizmi finansiranja, sve u cilju poboljšanja konkurentnosti? 

Pristup finansijama zaista predstavlja jednu od prepreka u mnogim ekonomskim izgledima za Kosovo, što uključuje i naše godišnje izveštaje. U slučaju Kosova, gde su oko 99% svih preduzeća mala i srednja preduzeća, ovo je posebno važno. 

Međutim, poslednjih godina smo videli pozitivnu promenu. Danas mala preduzeća imaju koristi od snažne podrške u pristupu bankarskim finansijama kroz obimne šeme kreditnih garancija i javne kreditne linije koje nudi Kosovski fond za garanciju kredita. Podržali smo Fond od njegovog osnivanja 2016. godine, nedavno kroz Garantni fond EU za zapadni Balkan, koji ima za cilj da podstakne ekonomiju zapadnog Balkana i pruži podršku lokalnim malim i srednjim preduzećima. 

Kosovska preduzeća imaju pravo da koriste širok spektar mogućnosti koje pružaju programi EU koje ste pomenuli. Kosovo je već pridružena članica Horizonta Evrope, gde bismo želeli da vidimo više uspešnih aplikacija, ili čak samo aplikacija. Program nudi mnoge mogućnosti, ali je i veoma konkurentan jer je otvoren za sva preduzeća iz EU i pridruženih članica. Zajedno sa kosovskim vlastima moramo da podignemo svest u privatnom sektoru i izgradimo kapacitete za pripremu aplikacija kako bismo videli veće učešće i uspešnije prijave.  

5. Kosovo nastoji da se uskladi sa propisima EU i ekonomskim standardima, ali se preduzeća i dalje suočavaju sa sistemskim i regulatornim preprekama u potpunom pristupu evropskim tržištima. Iz perspektive EU, koje su najkritičnije reforme na koje Kosovo treba da se fokusira da bi unapredilo ekonomsku integraciju sa EU? Kako EU planira da podrži usklađivanje Kosova sa trgovinskom politikom EU, investicionim okvirima i finansijskim instrumentima?

Da bi ubrzala napredak zapadnog Balkana ka evropskim integracijama, Evropska unija je iznela Plan rasta za zapadni Balkan. Ovaj plan se zasniva na četiri stuba, svi su fokusirani na jačanje ekonomskog rasta i jačanje ekonomske integracije unutar zapadnog Balkana i, na kraju, sa jedinstvenim tržištem EU. Da bi se to postiglo, od naših partnera sa zapadnog Balkana se očekuje da sprovedu neophodne reforme. Kosovo je bilo među prvima koji su predstavili veoma ambiciozan reformski plan. Sprovođenje aktivnosti navedenih u ovoj agendi, što je preduslov i za dobijanje finansijske pomoći, rešilo bi mnoga pitanja koja je privatni sektor pokrenuo na našim bilateralnim sastancima. Na primer, oni uključuju stvaranje usluga naknadne brige za strane investitore, poboljšanje regulatornog okruženja za preduzeća, ulaganje u tela za osiguranje kvaliteta, poboljšanje pristupa finansijama za preduzeća itd. Implementacija reformske agende bi obezbedila duboke sistemske reforme koje su potrebne za vašu ekonomiju.  

6. Gledajući unapred, kakva su dugoročna očekivanja EU od ekonomske saradnje sa Kosovom? Kako vidite da privatni sektor Kosova doprinosi široj regionalnoj stabilnosti i ekonomskom razvoju i kakvu ulogu mogu da igraju platforme poput Evropskog saveta investitora (EIC) u podršci ekonomskom dijalogu EU i Kosova i sprovođenju politike?

Radimo na tome da vidimo da se Kosovo kreće ka integrisanju u jedinstveno tržište EU. Puna implementacija reformske agende od strane Kosova bi to olakšala. Ekonomska konvergencija sa EU bi na kraju rezultirala rastom privrede Kosova i poboljšala živote stanovnika Kosova. Što se tiče Evropskog saveta investitora, EU, kao institucija koja je doprinela njegovom nastanku i sada je počasni član odbora, ponosna je na vaša dostignuća. Savet je postao priznati glas i centralna tačka za sadašnje i potencijalne evropske investitore na Kosovu. Za nas, za EU na Kosovu, Evropski savet investitora ostaje blizak i profesionalni partner. 

Najbolji način da doprinesete ekonomskom rastu i regionalnoj stabilnosti jeste da nastavite da se zalažete kod vlasti za poboljšanje zakonodavstva i bolje poslovne prakse, podržavate svoje kompanije-članice i da održavate kontakt sa potencijalnim investitorima. Do sada ste se pokazali kao uspešni u olakšavanju dijaloga između Vlade Kosova, privatnog sektora i međunarodnih aktera. Samo tako nastavite sa dobrim radom!