Romska zajednica na Kosovu: Zajedno možemo ostvariti napredak

Danas, 8. aprila, na Međunarodni dan Roma, koristim priliku da se osvrnem na status zajednice kosovskih Roma i govorim o izazovima sa kojima se ova zajednica i dalje suočava, uključujući i isključenost, predrasude i diskriminaciju. 

Drago mi je da se još u junu 2019. godine, nakon potpisivanja Deklaracije partnera sa Zapadnog Balkana o integraciji Roma u okviru procesa proširenja EU, poznate kao Poznanska deklaracija, Vlada Kosova obavezala da će se više angažovati na rešavanju ovih pitanja. Pokazatelj tog angažovanja je i osnivanje Tehničke grupe za zaštitu od diskriminacije zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, koja sada radi na rešavanju mnogih pitanja koja negativno utiču na ove  marginalizovane zajednice.

Evropska unija, sa svoje strane, takođe aktivno podržava uključivanje romske zajednice i radi na unapređenju njihovih prava i poboljšanju njihovog položaja u društvu. Ranije kroz Pomoć zajednice za obnovu, razvoj i stabilizaciju (CARDS), a sada kroz naše programe Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), EU je finansirala aktivnosti koje su direktno bile od koristi Romima, kao i zajednicama Aškalija i Egipćana.

Tokom svoje poslednje posete opštini Peć, upoznao sam mladu Romkinju, Arlindu Muća, ​​nedavno diplomiranu pravnicu, preduzetnicu i šampionku u boksu. Uz pomoć EU, ona je osnovala svoj bokserski i fitnes klub „Fighter”.

Ova izuzetna mlada žena, koja je oličenje svetskog borca, ruši stereotipe. Ona predstavlja inspiraciju i uzor za sve tamošnje Romkinje i dokaz da je inkluzija moguća.

Međutim, ovakvi primeri su retki!

Bez obzira na akcije koje je preduzela Vlada na unapređivanju uključivanja Roma u sve sfere javnog života na Kosovu i podršku EU, srceparajuće je videti da mnoga romska deca odrastaju u nehigijenskim naseljima, da su izložena bolestima, da ne mogu da pohađaju školu, i da rade na ulici u teškim uslovima. 

Ovi i mnogi drugi izazovi sa kojima se romska zajednica i dalje suočava, uglavnom su rezultat nezadovoljavajućeg nivoa implementacije relevantnog kosovskog zakonodavstva, sektorskih strategija i strategija koje su specifične za zajednicu.

Usled toga i dalje postoje izazovi u pristupu obrazovanju, zapošljavanju, uslugama zdravstvene zaštite i stanovanju, a mnogi pripadnici romske zajednice su i dalje socijalno isključeni, žive ispod granice siromaštva i suočavaju se sa stigmatizacijom i diskriminacijom u svom svakodnevnom životu.

Sa zadovoljstvom sam primetio da je došlo do izvesnih poboljšanja u oblastima obrazovanja. Obrazovni centri koje podržava EU i koje vode NVO pomažu da se osigura pohađanje nastave u ​​osnovnim i srednjim školama, dok kosovsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, kroz obezbeđivanje stipendija, igra veoma važnu ulogu u visokom obrazovanju Roma.

Međutim, široko rasprostranjeno neupisivanje romske dece u predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje je veoma zabrinjavajuće, isto kao i ukupni loši školski rezultati romskih učenika u poređenju sa učenicima iz drugih zajednica. Posebno zabrinjava visok nivo napuštanja škole.

Kao direktna posledica nedostatka obrazovanja, mogućnosti za zapošljavanje ostaju retke za Rome, više nego za druge zajednice, i oni obično završavaju kao nekvalifikovani radnici koji obavljaju fizičke poslove u oblasti neformalne ekonomije. Dokaz za to je stopa nezaposlenosti od preko 60 odsto među Romima ili duplo veća od stope nezaposlenosti opšte populacije na Kosovu. 

Romska zajednica takođe ima ograničen pristup uslugama zdravstvene zaštite, zbog čega njeni članovi i dalje pate od lošeg zdravlja. Postoji mnogo međusobno isprepletenih razloga za takvu situaciju, uključujući siromaštvo, nemogućnost plaćanja lečenja i prevoza do medicinskih centara, kao i nedostatak svesti o bolestima. Covid-19 je samo proširio ovaj jaz i otežao romskoj zajednici dobijanje adekvatne zdravstvene zaštite.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, stanovanje je takođe veliki izazov. Iako su neke opštine dodelile zemljište za naselja romske zajednice, ili obezbedile socijalno stanovanje, pojedina lica se i dalje suočavaju sa teškim uslovima života.

Uz sve rečeno, očigledno je da pripadnici zajednice kosovskih Roma ostaju među najmarginalizovanijim zajednicama na Kosovu, sputani niskim nivoom obrazovanja, visokom stopom nezaposlenosti, nedostatkom pristupa zdravstvenoj zaštiti i stanovanju i zapanjujućim siromaštvom.

Potrebna su hitne akcije u svim ovim oblastima, a svi mi imamo dužnost i ulogu u poboljšanju kvalitete života pripadnika romske zajednice na Kosovu.

Polazna tačka moglo bi biti brzo usvajanje, i što je još važnije, sprovođenje Strategije i Akcionog plana za uključivanje zajednica Roma i Aškalija u kosovsko društvo 2022-2026 od strane Vlade Kosova, kao i potpuna implementacija relevantnih zakonskih propisa od strane svih nivoa vlasti.

Želeo bih da u ime EU ponovim našu posvećenost pružanju podrške Vladi u sprovođenju Strategije i relevantnog zakonodavstva, kako pružanjem saveta i ekspertize, tako i finansijskim sredstvima potrebnim za rešavanje izazova u prioritetnim oblastima.

Zajedno možemo ostvariti napredak!