Prije dvadeset godina, 1. januara 2002, dvanaest zemalja EU promijenilo je svoje nacionalne valute i kovani novac za euro u najvećoj promjeni valute u istoriji. U ove dvije decenije, euro je doprinio stabilnosti, konkurentnosti i prosperitetu evropskih ekonomija. Što je najvažnije, poboljšao je živote građana i olakšao poslovanje širom Evrope i šire. Sa eurom u džepu, štednja, ulaganje, putovanja i poslovanje postali su mnogo lakši.

Euro je simbol evropske integracije i identiteta. Danas ga koristi više od 340 miliona ljudi u 19 zemalja EU, sa 27,6 milijardi eura novčanica u opticaju u vreijdnosti od oko 1,5 biliona eura. Euro je trenutno druga najraširenija valuta u svijetu, iza američkog dolara.

Proslavljajući ovu 20. godišnjicu, EU nastavlja rad na jačanju međunarodne uloge eura i prilagođavanju novim izazovima, uključujući brzu digitalizaciju privrede i razvoj virtuelnih valuta. Kao dopuna gotovini, digitalni euro bi podržao dobro integrisan sektor plaćanja i ponudio bi veći izbor potrošačima i preduzećima.

Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije, rekla je: „Sada je dvadeset godina da mi, evropski narodi, možemo da nosimo Evropu u džepu. Euro nije samo jedna od najmoćnijih valuta na svijetu. To je, prije svega, simbol evropskog jedinstva. Novčanice eura imaju mostove na jednoj strani i vrata na drugoj strani – jer to je ono što euro označava. Euro je takođe valuta budućnosti, a u narednim godinama će postati i digitalna valuta. Evro takođe odražava naše vrijednosti. Svijet u kome želimo da živimo. To je globalna valuta za održive investicije. Svi možemo biti ponosni na to.”

Dugo putovanje

Euro je prešao dug put od ranih diskusija o ekonomskoj i monetarnoj uniji kasnih 1960-ih. Komitet Delors prvi je pristupio konkretnim koracima ka jedinstvenoj valuti 1988. godine. Ugovor iz Mastrihta je 1992. godine označio odlučujući trenutak u kretanju ka euru, pošto su politički lideri potpisali kriterijume koje su države članice morale da ispune da bi usvojile jedinstvenu valutu. Dvije godine kasnije, Evropski monetarni institut (EMI) je započeo pripremne radove u Frankfurtu da Evropska centralna banka (ECB) preuzme svoju odgovornost za monetarnu politiku u zoni eura. Kao rezultat toga, 1. juna 1998. godine, ECB je postala operativna.

Godine 1999. euro je uveden u 11 država članica kao računovodstvena valuta na finansijskim tržištima i koristi se za elektronska plaćanja. Konačno je bilo 1. januara 2002. godine kada su Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Njemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Španija zamijenile svoje nacionalne novčanice i kovanice za eure. Slovenija se pridružila eurozoni 2007. godine, a slijede Kipar i Malta (2008), Slovačka (2009), Estonija (2011), Letonija (2014) i Litvanija (2015). Hrvatska trenutno preduzima pripremne korake za pridruživanje eurozoni, što planira da uradi 1. januara 2023, pod uslovom da ispuni sve kriterijume konvergencije.

Dvadeset godina koristi za građane i privredu

Euro je donio mnoge koristi Evropi, posebno njenim građanima i preduzećima. Jedinstvena valuta je pomogla da se cijene održe stabilnim i zaštite ekonomije eurozone od volatilnosti deviznog kursa. Ovo je olakšalo evropskim kupcima kuća, preduzećima i vladama da pozajmljuju novac i podstaklo je trgovinu unutar Evrope i šire. Euro je takođe eliminisao potrebu za razmjenom valuta i smanjio troškove transfera novca, olakšavajući putovanje i preseljenje u drugu zemlju radi posla, učenja ili penzionisanja.

Velika većina Evropljana podržava jedinstvenu valutu. Prema najnovijem Eurobarometru, 78 odsto građana širom eurozone vjeruje da je euro dobar za EU.

Ojačana međunarodna uloga

Euro je druga najvažnija valuta u međunarodnom monetarnom sistemu. Njena stabilnost i kredibilitet učinili su je međunarodnom valutom za fakturisanje, skladište vrijednosti i rezervnom valutom, koja čini oko 20% deviznih rezervi. Šezdeset drugih zemalja i teritorija širom svijeta, u kojima živi oko 175 miliona ljudi, odabralo je da koristi euro kao svoju valutu ili da svoju valutu vezuje za njega. Danas se euro koristi za skoro 40% globalnih prekograničnih plaćanja i za više od polovine izvoza EU.

Od globalne finansijske krize 2008. i krize državnog duga koja je uslijedila, EU je nastavila da jača i produbljuje Ekonomsku i monetarnu uniju. Plan oporavka EU bez presedana NextGenerationEU dodatno će poboljšati ekonomsku otpornost eurozone i poboljšati ekonomsku konvergenciju. Izdavanje visokokvalitetnih denominiranih obveznica u okviru NextGenerationEU će dodati značajnu dubinu i likvidnost tržištima kapitala EU i učiniti ih i euro privlačnijim za investitore. Euro je sada i vodeća valuta za zelene investicije: polovina svjetskih zelenih obveznica je denominirana u eurima, a ova cifra raste zahvaljujući novim zelenim obveznicama koje su izdate za finansiranje NextGenerationEU.

U cilju daljeg razvoja međunarodne uloge eura, Komisija je pokrenula inicijative za promovisanje investicija denominiranih u eurima, olakšavanje upotrebe eura kao valute za fakturisanje i denominaciju i podsticanje boljeg razumijevanja prepreka za njegovu širu upotrebu. Ovaj pristup će imati oblik dijaloga, radionica i anketa sa javnim i privatnim sektorom, finansijskim regulatornim agencijama i institucionalnim investitorima u regionalnim i globalnim partnerskim zemljama EU.