Evropska ekonomija je izgubila zamah ove godine usljed visokih troškova života, slabe spoljne potražnje i zatezanja monetarne politike. I dok se očekuje postepeni oporavak ekonomske aktivnosti u narednom periodu, Jesenja prognoza Evropske komisije revidira rast BDP-a EU naniže u poređenju sa ljetnjim projekcijama. Inflacija se procjenjuje da je pala na dvogodišnji minimum u eurozoni u oktobru i očekuje se da će nastaviti da opada u prognoziranom horizontu.

Rast je izgubio zamah, ali se i dalje očekuje oporavak

Nakon snažnog rasta tokom većeg dijela 2022. godine, realni BDP se smanjio prema kraju godine i jedva rastao u prva tri kvartala 2023. Visoka, iako opadajuća inflacija i zatezanje monetarne politike imali su teži uticaj nego što se ranije očekivalo, uz slabu spoljnu potražnju. Najnoviji pokazatelji poslovanja i anketni podaci za oktobar ukazuju na prigušenu ekonomsku aktivnost i tokom četvrtog kvartala ove godine, usred povećane nesigurnosti. Sveukupno, Jesenja prognoza predviđa rast BDP-a u 2023. od 0,6% kako u EU tako i u eurozoni, što je za 0,2 procentna poena ispod ljetnje prognoze Komisije.

Očekuje se da će se ekonomska aktivnost postepeno poboljšavati kako se potrošnja oporavlja zahvaljujući stabilnom tržištu rada, podržanom rastom plata i nastavljenim olakšavanjem inflacije. Uprkos tvrdoj monetarnoj politici, očekuje se da će investicije nastaviti da rastu, podržane uopšteno solidnim bilansima preduzeća i Sredstvima za oporavak i otpornost. U 2024. godini, predviđa se da će se rast BDP-a EU poboljšati na 1,3%. Ovo je i dalje revidiranje naniže od 0,1 postotnog poena u odnosu na ljeto. U eurozoni se očekuje nešto niži rast BDP-a, od 1,2%.

U 2025. godini, sa smanjenjem inflacije i pritiska od monetarnog zatezanja, očekuje se jačanje rasta na 1,7% za EU i 1,6% za eurozonu.

Inflacija nastavlja opadati nakon što je dostigla dvogodišnji minimum

Inflacija i dalje pokazuje silazni trend. Procjenjuje se da je u oktobru pala na 2,9% u eurozoni, sa vrha od 10,6% prije godinu dana. Ovo označava njen najniži nivo od jula 2021. godine. Iako je umanjivanje u protekloj godini uglavnom bilo uzrokovano oštrim padom cijena energije, sada postaje sveobuhvatnije, obuhvatajući sve glavne kategorije potrošnje, izvan energije i hrane.

Dok monetarni pritisci prolaze kroz ekonomiju, očekuje se dalje smanjenje inflacije, iako umjerenijim tempom, odražavajući sporije, ali šire olakšavanje inflacionih pritisaka u hrani, odrađenim proizvodima i uslugama. Prognozira se da će glavna inflacija u eurozoni pasti sa 5,6% u 2023. na 3,2% u 2024. i 2,2% u 2025. U EU se očekuje da će glavna inflacija pasti sa 6,5% u 2023. na 3,5% u 2024. i 2,4% u 2025.

Tržište rada će ostati otporno

Tržište rada EU nastavilo je snažno izvođenje u prvoj polovini 2023. godine, uprkos usporavanju ekonomske aktivnosti. U drugom kvartalu, aktivnost i stopa zaposlenosti u EU dostigle su najviši nivo u istoriji, a u septembru stopa nezaposlenosti ostala je na 6% radne snage, blizu svog rekordnog minimuma. Iako najnovije informacije iz anketa ukazuju na neko hlađenje, a neki članovi su zabilježili porast nezaposlenosti, tržište rada će ostati otporno u prognoziranom horizontu.

Prognozira se da će rast zapošljavanja u EU iznositi 1,0% ove godine, prije nego što se smanji na 0,4% i u 2024. i 2025. Stopa nezaposlenosti u EU se očekuje da će ostati široko stabilna na 6,0% u 2023. i 2024. godini, a da će se smanjiti na 5,9% u 2025. Realne plate se očekuje da će postati pozitivne od naredne godine, zahvaljujući nastavku rasta nominalnih plata i opadanju inflacije.

Javni deficit opada kako se fiskalna podrška povlači

Postepeno ukidanje privremenih mjera povezanih sa pandemijom, smanjenje subvencija privatnim investicijama i niži neto budžetski uticaj mjera vezanih za energiju očekuju se da će neutralisati pritisak na fiskalne bilanse izazvan manje povoljnim ekonomskim okruženjem i većim troškovima kamata. Kao rezultat toga, projektuje se da će se opšti deficit EU vlada smanjiti neznatno u 2023. godini, na 3,2% BDP-a. Nastavak suzdržavanja od diskrecionih fiskalnih podrški trebao bi dalje smanjiti javni deficit EU na 2,8% BDP-a u 2024. i na 2,7% u 2025. Glavni pokretač ovog opadanja trebao bi biti značajan pad mjera vezanih za energiju naredne godine i njihovo povlačenje u 2025. godini.

Projektuje se da će se odnos duga i BDP-a EU nastaviti smanjivati u 2023. godini, na 83%. Ovo podržava visoka inflacija, dok više kamatne stope na nove emisije duga postepeno povećavaju troškove kamata zbog dugog prosečnog trajanja javnih dugova u EU. U 2024. i 2025. godini, očekuje se da će se odnos duga stabilizovati iznad nivoa iz 2019. godine od oko 79%.

Rizici i neizvjesnost rastu usred geopolitičkih tenzija

Neizvjesnost i rizici prema ekonomskom izgledu povećali su se posljednjih meseci usred dugotrajnog rata i agresije Rusije protiv Ukrajine kai i sukoba na Bliskom istoku. Do sada, uticaj ovog poslednjeg na energetske tržište bio je ograničen, ali postoji rizik od poremećaja u snabdijevanju energijom koji bi mogli imati značajan uticaj na cijene energije, i ukupni nivo cijena. Ekonomska dešavanja u glavnim trgovinskim partnerima EU, posebno Kini, takođe mogu predstavljati rizike.

Na domaćem planu, monetarni pritisak opteretiti ekonomsku aktivnost duže i u većoj mjeri nego što je projektovano u ovoj prognozi, s obzirom na to da se prilagođavanje preduzeća, domaćinstava i finansija vlade visokim kamatnim stopama može pokazati izazovnijim. Konačno, ekstremni vremenski događaji poput vrućina, požara, suša i poplava, koji su sve češći i obuhvatniji širom kontinenta i šire, ilustruju dramatične posljedice koje klimatske promjene mogu imati ne samo na okolinu i pogođene ljude, već i na ekonomiju.

Prvi put obuhvaćene nove zemlje kandidati

Ova Jesenja ekonomska prognoza prvi put obuhvata Bosnu i Hercegovinu, Moldaviju i Ukrajinu, kojima je Savjet Evrope prošle godine dodijelio status kandidata za članstvo u EU. U Ukrajini je ekonomija pokazala izuzetnu otpornost u 2023. Rast se predviđa da će dostići 4,8% u 2023, 3,7% u 2024. i 6,1% u 2025, nakon kolapsa od 29% u 2022. godini usljed invazije Rusije. Ovaj oporavak se može pripisati izuzetnim usjevima i podsticajima vlade podržanim nepokolebljivom podrškom međunarodnih partnera, kao i posvećenosti vlasti ka osiguranju makrofinansijske stabilnosti.

Pozadina

Ova prognoza zasnovana je na nizu tehničkih pretpostavki o kursu valute, kamatnim stopama i cenama roba sa danom sečenja 25. oktobra. Za sve druge pristigle podatke, uključujući pretpostavke o vladinim politikama, ova prognoza uzima u obzir informacije do, i uključujući, 31. oktobra. Osobito ukoliko novi politički potezi ne budu objavljeni i precizirani dovoljno detaljno, projekcije pretpostavljaju da neće biti promena u politici. Evropska komisija objavljuje dve sveobuhvatne prognoze (proleće i jesen) i dve interim prognoze (zima i leto) svake godine. Dve sveobuhvatne prognoze obuhvataju širok spektar ekonomskih pokazatelja za sve članice EU, kandidate za članstvo, zemlje EFTA i druge značajne napredne i tržišta u razvoju. Interim prognoze pokrivaju godišnji i kvartalni BDP i inflaciju za tekuću i sledeću godinu za sve članice, kao i agregate EU i evrozone. Zimska ekonomska prognoza Evropske komisije za 2024. godinu će ažurirati projekcije BDP-a i inflacije iz ove publikacije i očekuje se da će biti predstavljena u februaru 2024. godine.