Komisija je predstavila preporuke za smanjenja emisije do 2040. kako bi se dostigao cilj klimatske neutralnosti do 2050. godine
Komisija je objavila detaljnu procjenu uticaja koji se tiču mogućih putanja za dostizanje dogovorenog cilja da Evropska unija postane klimatski neutralna do 2050. godine. Na osnovu ove procjene uticaja, Komisija preporučuje smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90% do 2040. u odnosu na nivo iz 1990. godine, pokrećući diskusiju sa svim zainteresovanim stranama; zakonodavni predlog podnijeće sledeća Komisija, nakon evropskih izbora, a biće usaglašen sa Evropskim parlamentom i državama članicama u skladu sa Zakonom o klimi EU. Ova preporuka je u skladu sa preporukom Evropskog naučnog savjetodavnog odbora o klimatskim promjenama (ESABCC) i obavezama EU prema Pariskom sporazumu.
Komunikacija takođe postavlja nekoliko ključnih političkih uslova koji su neophodni za postizanje cilja. Oni uključuju punu primjenu dogovorenog okvira za 2030. godinu, osiguranje konkurentnosti evropske industrije, veći fokus na pravednoj tranziciji koja nikoga ne ostavlja iza sebe, ravnopravne uslove sa međunarodnim partnerima i strateški dijalog o okviru posle 2030. godine, uključujući industriju i sektor poljoprivrede. Rezultati COP28 u Dubaiju pokazuju da se ostatak svijeta kreće u istom pravcu. EU je predvodila međunarodnu akciju za borbu protiv klimatskih promjena i trebalo bi da nastavi tim putem, stvarajući prilike za razvoj evropske industrije na novim globalnim tržištima za čistu tehnologiju.
Predvidljivost i održivost za našu ekonomiju i društvo
Postavljanje cilja za klimu do 2040. pomoći će evropskoj industriji, investitorima, građanima i vladama da donose odluke tokom ove decenije koje će držati EU na putu ka ostvarivanju cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Poslaće važne signale o tome kako dugoročno i efikasno investirati i planirati, minimizirajući rizike od neisklorištenih sredstava. Ovom vrstom planiranja unaprijed, moguće je oblikovati prosperitetno, konkurentno i pravedno društvo, dekarbonizovati evropsku industriju i energetske sisteme, i osigurati da Evropa bude glavna destinacija za investicije, sa stabilnim radnim mjestima otpornim na promjene koje donosi budućnost.
Takođe će ojačati otpornost Evrope na buduće krize, i posebno ojačati energetsku nezavisnost EU od uvoza fosilnih goriva, koji su činili preko 4% BDP-a u 2022. godini, u vrijeme kada smo se suočavali sa posljedicama ruskog rata agresije protiv Ukrajine. Uticaj klimatskih promjena na ljude i troškove sve su veći i vidljiviji. Samo u posljednjih pet godina, procijenjena je klimatski povezana ekonomska šteta u Evropi u iznosu od 170 milijardi evra. Procjena uticaja Komisije pokazuje da bi čak i po konzervativnim procjenama, veće globalno zagrijavanje kao rezultat neaktivnosti moglo smanjiti BDP EU-a za oko 7% do kraja vijeka.
Uspostavljanje uslova za postizanje preporučenog cilja
Postizanje smanjenja emisija od 90% do 2040. zahtijevaće ispunjenje nekoliko ključnih uslova. Polazna tačka je puna primjena postojećeg zakonodavstva za smanjenje emisija za najmanje 55% do 2030. godine. Trenutna dopuna Nacrta nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NECP) ključan je element u praćenju napretka i Komisija sarađuje sa državama članicama, industrijom i socijalnim partnerima kako bi olakšala neophodnu akciju.
Zeleni dogovor sada mora postati industrijski dogovor o dekarbonizaciji koji se oslanja na postojeće industrijske snage, poput energije vjetra, hidroenergije i elektrolizera, i nastavlja da povećava domaći proizvodni kapacitet u sektorima rasta poput baterija, električnih vozila, toplotnih pumpi, solarnih PV sistema, CCU/CCS, biogasa i biometa i cirkularne ekonomije. Tarifiranje ugljenika i pristup finansijama takođe su ključni za dostizanje ciljeva smanjenja emisija evropske industrije. Komisija će osnovati poseban tim za razvoj globalnog pristupa tarifiranju ugljenika i tržištima ugljenika. Evropa će takođe morati da mobilizuje pravu kombinaciju privatnih i javnih investicija kako bi naša ekonomija bila održiva i konkurentna. Potreban će biti evropski pristup finansijama u narednim godinama, u tijesnoj saradnji sa državama članicama.
Pravednost, solidarnost i socijalne politike moraju ostati u središtu tranzicije. Klimatska akcija mora koristiti svima u našem društvu, a klimatske politike moraju uzeti u obzir one koji su najranjiviji ili se suočavaju sa najvećim izazovima u prilagođavanju. Socijalni klimatski fond i fond pravedne tranzicije primjeri su politika koje će već ove decenije pomoći građanima, regionima, preduzećima i radnicima.
Otvoreni dijalog sa svim zainteresovanim stranama ključan je preduslov za dostizanje čiste tranzicije. Komisija je već uspostavila formalne dijaloge sa zainteresovanim stranama iz industrije i poljoprivrede dok političke debate koje će se organizovati narednih mjeseci širom Evrope predstavljaju važnu priliku za obezbjeđivanje javnog angažovanja koji se tiče sledećih koraka i političkih izbora. Strukturirani dijalog sa socijalnim partnerima treba ojačati kako bi se osigurao njihov doprinos, fokusirajući se na zapošljavanje, mobilnost, kvalitet posla, investicije u prekvalifikaciju i osposobljavanje. Ovaj kontinuirani angažman pomoći će sljedećoj Komisiji da podnese zakonodavne predloge za okvir politike posle 2030. godine koji će dostići cilj za 2040. godinu na pravedan i efikasan način. Brzina dekarbonizacije zavisiće od dostupnosti tehnologija koje pružaju rješenja bez ugljenika, ali i efikasno koriste resursa u cirkularnoj ekonomiji.
Očekuje se da će se sektor energije potpuno dekarbonizovati neposredno nakon 2040. godine, na osnovu svih rješenja nulte i niske ugljenične energije, uključujući obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju, energetsku efikasnost, skladištenje, CCS, CCU, uklanjanje ugljenika, geotermalnu i hidroenergiju. Industrijski savez o malim modularnim reaktorima koji je pokrenut, najnovija je inicijativa za unapređenje industrijske konkurentnosti i osiguranje jake evropske snabdijevačke mreže i kvalifikovane radne snage. Važan benefit ovih napora je smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva zahvaljujući padu od 80% njihove potrošnje za energiju od 2021. do 2040. godine. Okvir politike nakon 2030. godine biće prilika za dalji razvoj ovih politika i njihovu dopunu socijalnim i industrijskim politikama kako bi se osigurala glatka tranzicija sa fosilnih goriva.
Očekuje se da će sektor transporta dekarbonizovati kombinacijom tehnoloških rješenja i tarifiranjem ugljenika. Sa odgovarajućim politikama i podrškom, sektor poljoprivrede takođe može igrati ulogu u tranziciji, istovremeno obezbeđujući dovoljnu proizvodnju hrane u Evropi, osiguravajući pravedne prihode i pružajući druge vitalne usluge poput povećanja kapaciteta zemljišta i šuma za skladištenje veće količine ugljenika. Holistički dijalog sa širom prehrambenom industrijom, kao i izvan farme, ključan je za uspjeh u ovoj oblasti i za razvoj održivih praksi i poslovnih modela.
EU će nastaviti da razvija prave okvire za privlačenje investicija i proizvodnje. Uspešna klimatska tranzicija treba da ide ruku pod ruku sa jačanjem industrijske konkurentnosti, posebno u sektorima čiste tehnologije. Budući okvir za omogućavanje dekarbonizacije industrije treba da se oslanja na postojeći Industrijski plan Evropskog zelenog dogovora. Javne investicije treba da budu ciljno usmjerene sa pravom kombinacijom grantova, kredita, akcija, garancija, savjetodavnih usluga i drugih oblika javne podrške. Tarifiranje ugljenika treba i dalje da igra važnu ulogu u podsticanju investicija u čiste tehnologije i generisanju prihoda za trošenje na klimatsku akciju i socijalnu podršku tranziciji.
Dostizanje preporučenog cilja od 90% će zahtijevati kako smanjenje emisija tako i uklanjanje ugljenika. Potrebna će biti primjena tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika, kao i korišćenje uhvaćenog ugljenika u industriji. Industrijska strategija EU za upravljanje ugljenikom će podržati razvoj lanaca snabdijevanja CO2 i potrebne infrastrukture za transport CO2. Hvatanje ugljenika treba usmeriti na sektore u kojima je teško izbjeći emisiju i gdje su alternativna rešenja manje ekonomski opravdana. Takođe će biti potrebno uklanjanje ugljenika kako bi se generisale negativne emisije nakon 2050. godine.
Pozadina
Istoriski visoko ubrzanje klimatskih poremećaja u 2023. godini dovelo je do globalnog zagrijavanja čak 1,48°C iznad predindustrijskih nivoa, a temperature okeana i gubitak leda Antarktičkog okeana oborili su rekorde sa velikom razlikom. Temperatura vazduha na površini je još oštrije porasla u Evropi, sa posljednjim petogodišnjim prosjekom od 2,2°C iznad predindustrijske ere. Šumski požari, poplave, suše i vrućine čekuju se da će se povećati, a smanjenje emisija i unapređenje adaptacionih akcija jedini su način da se izbegnu najgori ishodi klimatskih promjena i zaštite životi, zdravlje, ekonomija i ekosistemi.
Zakon o klimi EU, koji je stupio na snagu u julu 2021. godine, zakonski utvrđuje obavezu EU da do 2050. godine dostigne klimatsku neutralnost i međukorak smanjenja neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. EU je od tada usvojila zakonodavni paket poznat kao "Fit for 55" koji će omogućiti ispunjenje ciljeva za 2030. godinu. Zakon o klimi takođe zahtijeva da Evropska komisija predloži klimatski cilj za 2040. godinu u roku od šest meseci od prve Globalne inventure Pariskog sporazuma, koja je održana u decembru 2023. godine.
Kada se, pod sledećom Komisijom, usvoji cilj za klimu do 2040. godine, taj cilj će biti osnova za novi EU Nacionalno određeni doprinos prema Pariskom sporazumu, koji treba da se dostavi UNFCCC-u do 2025. godine. Postavljanje cilja za klimu do 2040. godine neće donijeti samo jasne ekonomske koristi kroz manje rizikae od ekstremnih vremenskih prilika i gubitaka povezanih sa njima, već dolazi i sa nekoliko dodatnih koristi koje uključuju poboljšan kvalitet vazduha i s njim povezane zdravstvene koristi, smanjenu zavisnost od uvoza fosilnih goriva i koristi za biodiverzitet. Klimatske promjene izazivaju sve češće i ozbiljnije ekstremne vremenske prilike, što dovodi do značajnih i rastućih uticaja na društvo i ekonomske štete. Ovi ekonomski gubici daleko premašuju troškove klimatskih akcija.
Za više informacija
Komunikacija o cilju preporučene redukcije emisije 2040
Web stranica – Klimatski cilj 2040
