Zaštita potrošača: omogućavanje održivog izbora i okončanje greenwashing-a
Komisija predlaže zajedničke kriterijume protiv greenwashing-a i obmanjujućih ekoloških tvrdnji. Prema predlogu, potrošači će imati više jasnoće, jače uvjeravanje da kada se nešto prodaje kao zeleno, to je zapravo zeleno, i kvalitetnije informacije da biraju ekološki prihvatljive proizvode i usluge. Kompanije će takođe imati koristi, jer će oni koji se iskreno trude da poboljšaju ekološku održivost svojih proizvoda biti lakše prepoznati i nagrađeni od strane potrošača i moći će da povećaju svoju prodaju – umjesto da se suoče sa nelojalnom konkurencijom. Na ovaj način, predlog će pomoći u uspostavljanju jednakih uslova kada su u pitanju informacije o ekološkim performansama proizvoda.
Studija Komisije iz 2020. godine istakla je da je 53,3% ispitanih ekoloških tvrdnji u EU utvrđeno kao nejasne, pogrešne ili neosnovane, a 40% nepotkrijepljeno. Nepostojanje zajedničkih pravila za kompanije koje dobrovoljno podnose ekološka potraživanja dovodi do „greenwashing-a“ i stvara neujednačene uslove na tržištu EU, na štetu istinski održivih kompanija.
Pouzdane, uporedive i provjerljive informacije za potrošače
Prema predlogu, kada kompanije odluče da daju „zelenu tvrdnju“ o svojim proizvodima ili uslugama, moraće da poštuju minimalne norme o tome kako potkrijepljuju ove tvrdnje i kako ih saopštavaju.
Predlog ima za cilj eksplicitne tvrdnje, kao što su na primjer: „majica od recikliranih plastičnih boca“, „isporuka sa kompenzacijom CO2“, „ambalaža od 30% reciklirane plastike“ ili „zaštitna krema za sunčanje pogodna za okeane“. Takođe ima za cilj da se pozabavi proliferacijom etiketa, kao i novim javnim i privatnim ekološkim oznakama. Pokriva sve dobrovoljne tvrdnje o uticajima na životnu sredinu, aspektima ili performansama proizvoda, usluge ili samog trgovca. Međutim, to isključuje tvrdnje koje su obuhvaćene postojećim pravilima EU, kao što su Ekooznaka EU ili logo organske hrane, jer sadašnji zakoni već osiguravaju da su ove regulisane tvrdnje pouzdane. Zahtjevi koji će biti obuhvaćeni predstojećim regulatornim pravilima EU biće isključeni iz istog razloga.
Preij nego što kompanije saopšte bilo koju od pokrivenih vrsta „zelenih tvrdnji“ potrošačima, takve tvrdnje će morati da budu nezavisno verifikovane i dokazane naučnim dokazima. Kao dio naučne analize, kompanije će identifikovati uticaje na životnu sredinu koji su zapravo relevantni za njihov proizvod, kao i identifikovati sve moguće kompromise, kako bi dali potpunu i tačnu sliku.
Jasna i usklađena pravila i oznake
Nekoliko pravila će osigurati da tvrdnje budu jasno saopštene. Na primjer, tvrdnje ili etikete koje koriste zbirnu ocjenu ukupnog uticaja proizvoda na životnu sredinu, više neće biti dozvoljene, osim ako nisu propisane pravilima EU. Ako se proizvodi ili organizacije porede sa drugima, takva poređenja treba da budu zasnovana na ekvivalentnim informacijama i podacima.
Predlog će takođe regulisati ekološke oznake. Trenutno postoji najmanje 230 različitih oznaka i postoje dokazi da to dovodi do konfuzije i nepovjerenja potrošača. Da bi se kontrolisalo širenje takvih oznaka, nove šeme javnog označavanja neće biti dozvoljene, osim ako se ne razviju na nivou EU, a sve nove privatne šeme će morati da pokažu veće ekološke ambicije od postojećih i da dobiju prethodno odobrenje da bi bile dozvoljene. Postoje detaljna pravila o ekološkim oznakama uopšte: one takođe moraju biti pouzdane, transparentne, nezavisno verifikovane i redovno pregledane.
Sledeći koraci
Nakon redovne zakonodavne procedure, predlog Direktive o zelenim potraživanjima sada će biti predmet odobrenja Evropskog parlamenta i Savjeta.